Глумила је у више од 100 представа и више од 50 серија и филмова, али оно по чему ће највише остати упамћена је ведар дух, осмех и неисцрпна енергија које је очувала до последњег дана.
Као што је више пута истицала, љубав је увек покретала - љубав према позоришту, њеном Млађи са којим је провела 64 године у браку, деци читавог света којима се неизмерно давала.
Рођена 1918. године у Старом Бечеју, Бранка Веселиновић је провела 84 године на домаћој сцени.
Студирала је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду. Са 19 година, отишла је у Нови Сад где је играла до 1940. године када је прешла у Уметничко позориште у Београду.
Бранка Веселиновић
© Фото : Спутњику уступило Југословенско драмско позориште
Само годину дана након што је прешла у Београд, немачки окупатори затворили су позориште.
После окупације глумила је у Народном позоришту, а потом и у Југословенском драмском где се појавила у првој представи 3. априла 1948. у комаду „Краљ Бетајнове“.
Била је члан Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања 1947. Са њом, у легенду одлази и последњи члан тог славног ансамбла, бираног и састављеног од најбољих глумаца из читаве земље.
Бранка је у њему провела готово читав свој стваралачки век, све до пензије 1978, а и после тога, редовно играјући у многим представама. Своју последњу улогу, Дунда Ника у „Скупу“ Марина Држића, играла је све до 2007. године.
Живот посвећен позоришту
У ЈДП-у, својој матичној кући, одиграла је више од 40 улога, суделујући у неким од најзначајнијих продукција, сарађујући с многим значајним редитељима, у делима писаца као што су Бихнер, Достојевски, Тургењев, Чехов, Пирандело, Мајаковски...
Комички дар био је, међутим, њено најаче оружје. Надахнуто га је користила, нарочито у у делима Нушића, Гогоља, Голдонија, Плаута... Тај таленат, и њен ведар дух учинили су је и једном од најомиљенијих глумица у златно доба Радио Београда, нарочито у популарном програму „Весело вече“.
„Постоји једна дивна прича у вези с Бранком у Југословенском драмском позоришту. Дан нашег позоришта је почетком априла и увек се окупе пензионери. Седну у први ред, виде ко је награђен, уживају у дану свог театра. Бранка је наравно била редовна. Надживела је и Марију Црнобори, Миру Ступицу, Капиталину Ерић и многе друге колеге и колегинице. Једног дана Бранка се не појављује на прослави. Настаје збуњеност зашто Бранка није дошла. Али она је послала поруку у позориште да жени која је чува и пази нешто није добро па је остала код куће да пази жену која њу пази“, сећа се глумац Ирфан Менсур.
Каже да је захвалан Богу што је познавао Бранку и Млађу, који су цео живот посветили позоришту и хуманитарном раду.
Лутке носила деци у Малмеу
Са обоје је био на сцени, а често их је посећивао у њиховом дому.
„Млађа Веселиновић је преводио и имао код куће доста текстова који се нису играли па сам ја покушао да пронађем неки који ме интересује и који бих режирао, а Бранка је у једном тренутку била повезана са мојом породицом. Моја мајка и очух су живели у Шведској више од 50 година и једног дана ми је Бранка причала да иде у Малме да обиђе нашу дијаспору, да деци подели своје луткице и направи им програм. Ја сам јој рекао: Бранка, побогу, па моја мајка живи у Малмеу, а она на то - па сад ми морате дати телефон . Провела је два дана са мојим родитељима и братом у Шведској. И ручали су и вечерали заједно. Бежала је из амбасаде и од свих могућих обавеза само да би се дружила са њима. Нећете ми веровати, кад год смо се касније срели, а већ је била у поодмаклим годинама, никад то није заборавила. Увек ме је питала како ти је мама, како ти је очух, поздрави их, дивно ми је било са њима“, каже Менсур за Спутњик.
Бранка Веселиновић живот посветила позоришту
© Фото : Спутњику уступило Југословенско драмско позориште
Енергија и брзина мисли и после стоте
Велику енергију и осмех успела је да сачува и када је прешла стоту годину.
„Срео сам је када је имала 101 годину и нисам видео никакву промену у поређењу са оном Бранком коју знам са сцене. Заједно смо радили представу, режирао је Мирослав Беловић. Нисмо имали заједничке сцене, али смо били сваког дана на пробама. Она је тада имала потпуно исту енергију и адреналин, исте приче и брзину мисли и говора тако да је то мало светско чудо што се десило са њеним животом. Она просто није изгубила ништа од свежине без обзира на године“, наглашава Ирфан Менсур.
Добитница је многих признања за глумачки и хуманитарни рад, попут Ордена рада са златним венцем, Нушићеве награде за животно дело, Вукове награде, као и признања „Мали принц“ за животно дело, коју додељује Међународни фестивал позоришта.
Жал за децом
Удала се за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића 30. септембра 1948. године и остала у браку са њим све до његове смрти 2012. године.
Иако није имала деце, са супругом је основала Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ деци са инвалидитетом и у позној старости је обилазила домове за незбринуту децу, са уверењем да „човек себе не треба да воли због себе него због других људи”.
„Стално је правила лутке, играчке и обилазила установе које се баве незбринутом или угроженом децом. Рецитовала је своје песме, приређивала програме, делила поклоне. Нажалост није имала деце и говорила је да на тај начин покушава да оствари неку везу са децом“, каже Менсур.
Била је блиска пријатељица са Десанком Максимовић, Миром Ступицом, Маријом Црнобори, Миодрагом Петровићем Чкаљом, Мијом Алексићем. Када је 1964. године добила Стеријину награду, у жирију је, између осталих, био и Меша Селимовић.
Била је и амбасадорка УНИЦЕФ-а, говорила је енглески, руски, немачки, француски, чешки, мађарски и италијански језик. Била је добровољни ватрогасац, с чином официра прве класе.
Бранка Веселиновић усрећивала децу, старе и болесне
© Фото : Спутњику уступило ЈДП
Од 2012. године додељује се награда „Бранка и Млађа Веселиновић“ глумцу или глумици за најбољу интерпретацију у представама које су у датој календарској години игране на сцени ЈДП-а. Досадашњи добитници су Небојша Глоговац, Александра Јанковић, Војин Ћетковић, Наташа Тапушковић, Јелисавета Саблић и Ненад Јездић.
„Њен јединствен живот, њен хуманитарни рад и посвећеност позоришту и позоришној уметности заувек су обележили једну епоху и историју Југословенског драмског позоришта“, истакла је Тамара Вучковић Манојловић, директорка Југословенског драмског позоришта, поводом одласка Бранке Веселиновић.
Бранка Веселиновић ће бити сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.