https://sputnikportal.rs/20230208/branka-veselinovic--malo-svetsko-cudo-marija-jakovljevic-1150644276.html
Бранка Веселиновић – мало светско чудо
Бранка Веселиновић – мало светско чудо
Sputnik Србија
Не очекујте превише од живота, уживајте у сваком дану, радујте се сваком новом јутру, волите људе и смејте се, говорила је Бранка Веселиновић, најстарија... 08.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-08T13:47+0100
2023-02-08T13:47+0100
2023-02-08T15:39+0100
култура
култура
бранка веселиновић
позориште
филм и серије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/08/1150643679_0:16:3078:1747_1920x0_80_0_0_2dbb3148050479df05c7411ec053a326.jpg
Глумила је у више од 100 представа и више од 50 серија и филмова, али оно по чему ће највише остати упамћена је ведар дух, осмех и неисцрпна енергија које је очувала до последњег дана.Као што је више пута истицала, љубав је увек покретала - љубав према позоришту, њеном Млађи са којим је провела 64 године у браку, деци читавог света којима се неизмерно давала.Рођена 1918. године у Старом Бечеју, Бранка Веселиновић је провела 84 године на домаћој сцени.Студирала је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду. Са 19 година, отишла је у Нови Сад где је играла до 1940. године када је прешла у Уметничко позориште у Београду.Само годину дана након што је прешла у Београд, немачки окупатори затворили су позориште.После окупације глумила је у Народном позоришту, а потом и у Југословенском драмском где се појавила у првој представи 3. априла 1948. у комаду „Краљ Бетајнове“.Била је члан Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања 1947. Са њом, у легенду одлази и последњи члан тог славног ансамбла, бираног и састављеног од најбољих глумаца из читаве земље.Бранка је у њему провела готово читав свој стваралачки век, све до пензије 1978, а и после тога, редовно играјући у многим представама. Своју последњу улогу, Дунда Ника у „Скупу“ Марина Држића, играла је све до 2007. године.Живот посвећен позориштуУ ЈДП-у, својој матичној кући, одиграла је више од 40 улога, суделујући у неким од најзначајнијих продукција, сарађујући с многим значајним редитељима, у делима писаца као што су Бихнер, Достојевски, Тургењев, Чехов, Пирандело, Мајаковски... Комички дар био је, међутим, њено најаче оружје. Надахнуто га је користила, нарочито у у делима Нушића, Гогоља, Голдонија, Плаута... Тај таленат, и њен ведар дух учинили су је и једном од најомиљенијих глумица у златно доба Радио Београда, нарочито у популарном програму „Весело вече“.Каже да је захвалан Богу што је познавао Бранку и Млађу, који су цео живот посветили позоришту и хуманитарном раду.Лутке носила деци у МалмеуСа обоје је био на сцени, а често их је посећивао у њиховом дому.„Млађа Веселиновић је преводио и имао код куће доста текстова који се нису играли па сам ја покушао да пронађем неки који ме интересује и који бих режирао, а Бранка је у једном тренутку била повезана са мојом породицом. Моја мајка и очух су живели у Шведској више од 50 година и једног дана ми је Бранка причала да иде у Малме да обиђе нашу дијаспору, да деци подели своје луткице и направи им програм. Ја сам јој рекао: Бранка, побогу, па моја мајка живи у Малмеу, а она на то - па сад ми морате дати телефон . Провела је два дана са мојим родитељима и братом у Шведској. И ручали су и вечерали заједно. Бежала је из амбасаде и од свих могућих обавеза само да би се дружила са њима. Нећете ми веровати, кад год смо се касније срели, а већ је била у поодмаклим годинама, никад то није заборавила. Увек ме је питала како ти је мама, како ти је очух, поздрави их, дивно ми је било са њима“, каже Менсур за Спутњик.Енергија и брзина мисли и после стотеВелику енергију и осмех успела је да сачува и када је прешла стоту годину.Добитница је многих признања за глумачки и хуманитарни рад, попут Ордена рада са златним венцем, Нушићеве награде за животно дело, Вукове награде, као и признања „Мали принц“ за животно дело, коју додељује Међународни фестивал позоришта.Жал за децомУдала се за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића 30. септембра 1948. године и остала у браку са њим све до његове смрти 2012. године.Иако није имала деце, са супругом је основала Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ деци са инвалидитетом и у позној старости је обилазила домове за незбринуту децу, са уверењем да „човек себе не треба да воли због себе него због других људи”.Била је блиска пријатељица са Десанком Максимовић, Миром Ступицом, Маријом Црнобори, Миодрагом Петровићем Чкаљом, Мијом Алексићем. Када је 1964. године добила Стеријину награду, у жирију је, између осталих, био и Меша Селимовић.Била је и амбасадорка УНИЦЕФ-а, говорила је енглески, руски, немачки, француски, чешки, мађарски и италијански језик. Била је добровољни ватрогасац, с чином официра прве класе.Од 2012. године додељује се награда „Бранка и Млађа Веселиновић“ глумцу или глумици за најбољу интерпретацију у представама које су у датој календарској години игране на сцени ЈДП-а. Досадашњи добитници су Небојша Глоговац, Александра Јанковић, Војин Ћетковић, Наташа Тапушковић, Јелисавета Саблић и Ненад Јездић.„Њен јединствен живот, њен хуманитарни рад и посвећеност позоришту и позоришној уметности заувек су обележили једну епоху и историју Југословенског драмског позоришта“, истакла је Тамара Вучковић Манојловић, директорка Југословенског драмског позоришта, поводом одласка Бранке Веселиновић.Бранка Веселиновић ће бити сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
https://sputnikportal.rs/20230208/preminula-glumica-branka-veselinovic-u-105-godini-1150633144.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/08/1150643679_344:0:3075:2048_1920x0_80_0_0_3d21e2b15e7b9ebb16d2883f6b87d183.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, бранка веселиновић, позориште, филм и серије
култура, бранка веселиновић, позориште, филм и серије
Бранка Веселиновић – мало светско чудо
13:47 08.02.2023 (Освежено: 15:39 08.02.2023) Не очекујте превише од живота, уживајте у сваком дану, радујте се сваком новом јутру, волите људе и смејте се, говорила је Бранка Веселиновић, најстарија глумица на свету која нас је напустила данас у 105. години живота.
Глумила је у више од 100 представа и више од 50 серија и филмова, али оно по чему ће највише остати упамћена је ведар дух, осмех и неисцрпна енергија које је очувала до последњег дана.
Као што је више пута истицала, љубав је увек покретала - љубав према позоришту, њеном Млађи са којим је провела 64 године у браку, деци читавог света којима се неизмерно давала.
Рођена 1918. године у Старом Бечеју, Бранка Веселиновић је провела 84 године на домаћој сцени.
Студирала је Глумачку школу при Народном позоришту у Београду. Са 19 година, отишла је у Нови Сад где је играла до 1940. године када је прешла у Уметничко позориште у Београду.
Само годину дана након што је прешла у Београд, немачки окупатори затворили су позориште.
После окупације глумила је у Народном позоришту, а потом и у Југословенском драмском где се појавила у првој представи 3. априла 1948. у комаду „Краљ Бетајнове“.
Била је члан Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања 1947. Са њом, у легенду одлази и последњи члан тог славног ансамбла, бираног и састављеног од најбољих глумаца из читаве земље.
Бранка је у њему провела готово читав свој стваралачки век, све до пензије 1978, а и после тога, редовно играјући у многим представама. Своју последњу улогу, Дунда Ника у „Скупу“ Марина Држића, играла је све до 2007. године.
У ЈДП-у, својој матичној кући, одиграла је више од 40 улога, суделујући у неким од најзначајнијих продукција, сарађујући с многим значајним редитељима, у делима писаца као што су Бихнер, Достојевски, Тургењев, Чехов, Пирандело, Мајаковски...
Комички дар био је, међутим, њено најаче оружје. Надахнуто га је користила, нарочито у у делима Нушића, Гогоља, Голдонија, Плаута... Тај таленат, и њен ведар дух учинили су је и једном од најомиљенијих глумица у златно доба Радио Београда, нарочито у популарном програму „Весело вече“.
„Постоји једна дивна прича у вези с Бранком у Југословенском драмском позоришту. Дан нашег позоришта је почетком априла и увек се окупе пензионери. Седну у први ред, виде ко је награђен, уживају у дану свог театра. Бранка је наравно била редовна. Надживела је и Марију Црнобори, Миру Ступицу, Капиталину Ерић и многе друге колеге и колегинице. Једног дана Бранка се не појављује на прослави. Настаје збуњеност зашто Бранка није дошла. Али она је послала поруку у позориште да жени која је чува и пази нешто није добро па је остала код куће да пази жену која њу пази“, сећа се глумац Ирфан Менсур.
Каже да је захвалан Богу што је познавао Бранку и Млађу, који су цео живот посветили позоришту и хуманитарном раду.
Лутке носила деци у Малмеу
Са обоје је био на сцени, а често их је посећивао у њиховом дому.
„Млађа Веселиновић је преводио и имао код куће доста текстова који се нису играли па сам ја покушао да пронађем неки који ме интересује и који бих режирао, а Бранка је у једном тренутку била повезана са мојом породицом. Моја мајка и очух су живели у Шведској више од 50 година и једног дана ми је Бранка причала да иде у Малме да обиђе нашу дијаспору, да деци подели своје луткице и направи им програм. Ја сам јој рекао: Бранка, побогу, па моја мајка живи у Малмеу, а она на то - па сад ми морате дати телефон . Провела је два дана са мојим родитељима и братом у Шведској. И ручали су и вечерали заједно. Бежала је из амбасаде и од свих могућих обавеза само да би се дружила са њима. Нећете ми веровати, кад год смо се касније срели, а већ је била у поодмаклим годинама, никад то није заборавила. Увек ме је питала како ти је мама, како ти је очух, поздрави их, дивно ми је било са њима“, каже Менсур за Спутњик.
Енергија и брзина мисли и после стоте
Велику енергију и осмех успела је да сачува и када је прешла стоту годину.
„Срео сам је када је имала 101 годину и нисам видео никакву промену у поређењу са оном Бранком коју знам са сцене. Заједно смо радили представу, режирао је Мирослав Беловић. Нисмо имали заједничке сцене, али смо били сваког дана на пробама. Она је тада имала потпуно исту енергију и адреналин, исте приче и брзину мисли и говора тако да је то мало светско чудо што се десило са њеним животом. Она просто није изгубила ништа од свежине без обзира на године“, наглашава Ирфан Менсур.
Добитница је многих признања за глумачки и хуманитарни рад, попут Ордена рада са златним венцем, Нушићеве награде за животно дело, Вукове награде, као и признања „Мали принц“ за животно дело, коју додељује Међународни фестивал позоришта.
Удала се за глумца и преводиоца Млађу Веселиновића 30. септембра 1948. године и остала у браку са њим све до његове смрти 2012. године.
Иако није имала деце, са супругом је основала Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ деци са инвалидитетом и у позној старости је обилазила домове за незбринуту децу, са уверењем да „човек себе не треба да воли због себе него због других људи”.
„Стално је правила лутке, играчке и обилазила установе које се баве незбринутом или угроженом децом. Рецитовала је своје песме, приређивала програме, делила поклоне. Нажалост није имала деце и говорила је да на тај начин покушава да оствари неку везу са децом“, каже Менсур.
Била је блиска пријатељица са Десанком Максимовић, Миром Ступицом, Маријом Црнобори, Миодрагом Петровићем Чкаљом, Мијом Алексићем. Када је 1964. године добила Стеријину награду, у жирију је, између осталих, био и Меша Селимовић.
Била је и амбасадорка УНИЦЕФ-а, говорила је енглески, руски, немачки, француски, чешки, мађарски и италијански језик. Била је добровољни ватрогасац, с чином официра прве класе.
Од 2012. године додељује се награда „Бранка и Млађа Веселиновић“ глумцу или глумици за најбољу интерпретацију у представама које су у датој календарској години игране на сцени ЈДП-а. Досадашњи добитници су Небојша Глоговац, Александра Јанковић, Војин Ћетковић, Наташа Тапушковић, Јелисавета Саблић и Ненад Јездић.
„Њен јединствен живот, њен хуманитарни рад и посвећеност позоришту и позоришној уметности заувек су обележили једну епоху и историју Југословенског драмског позоришта“, истакла је Тамара Вучковић Манојловић, директорка Југословенског драмског позоришта, поводом одласка Бранке Веселиновић.
Бранка Веселиновић ће бити сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.