На данашњи дан, 11. фебруара 1943. године Јосиф Стаљин је потписао решење Државног комитета за одбрану о почетку рада на стварању нуклеарног оружја у Совјетском Савезу.
„Данас је наш задатак да настављамо да увећавамо то јединствено наслеђе. Нуклеарни штит и мач су били и остали главни геополитички аргументи Русије. Главни, али не и једини“, рекао је Миронов.
Како је истакао, совјетски нуклеарни пројекат био је „последња велика битка Другог светског рата и прва велика конфронтација 'Хладном рату'“.
Тада се, по речима Миронова, била надвила опасност јер је потенцијални агресор имао „страшно“ оружје за масовно уништење које СССР није имао.
„Тачно четири године – од тренутка америчког бомбардовања Хирошиме и Нагасакија у августу 1945. године до првог тестирања совјетске нуклеарне бомбе код Семипалатинска у августу 1949. године земља је била практично беспомоћна“, рекао је он.
По мишљењу Миронова, „Американци су се методично припремали за напад, без имало сумње у то да Русија, разорена ратом, неће моћи да у скорије време реши тако велики задатак као што је прављење нуклеарног оружја“ пошто је то захтевало трошкове и увођење напредних технологија у разним сферама.
„Међутим, погрешно су проценили. Нуклеарни програм је у много наредних година био покретач и за науку и за индустрију СССР-а“, констатовао је политичар.