Иза Бранке су остала брда бесмртности

Овако се од велике глумице данас у Југословенском драмском позоришту опростила њена колегиница Јелисавета Сека Саблић.

„Била је комичарка и као таква посебно омиљена код публике. Она је свој дар посветила онима који су патили, којима је живот доделио лоше карте – деци, старцима, болеснима, напуштенима. Одлазила је код њих. Она их је засмејавала и на моменат су заборављали на своју патњу“, истакла је Сека Саблић на комеморацији поводом смрти Бранке Веселиновић (1918-2023), последњег члана првог ансамбла Југословенског драмског позоришта.

Глумац Ирфан Менсур евоцирао је успомене на дружење са Бранком и Млађом Веселиновић:

„Био сам код њих неколико пута. Шустикле, хеклерај, игле за плетење, дугмићи, вуница. Као да си ушао у неку бајку, мали приручни позоришни музеј. Награде, плакете, захвалнице, слике са сцене и ван сцене. Млађа нуди нешто оштро, Бранка црно вино, а обоје у глас кафу“.

Испричао је Менсур анегдоте о Бранки и Млађи, али се присетио и свог разговора са Миланом Ланетом Гутовићем са циљем да присутни из ЈДП-а оду са осмехом и лепим сећањем на Бранку Веселиновић:

„Душа ми иште позориште“, изговорила је Бранка на прослави свог стотог рођендана у Југословенском драмском позоришту, весела и насмејана окружена својим колегама и пријатељима.

„Када је напунила 101.па 102, 103. годину,почели смо да верујемо да смрт никада неће доћи по њу, јер она је имала невероватан штит против тога. То је била њена непресушна енергија, огромна љубав према животу и људима, хуманитарни рад, марљивост. Бранка никада није говорила о прошлости као што обично говоре стари људи. Она је увек живела у садашњости, окренута младима. У њеном тако дугом животу садашњости су биле различите и она је кроз све њих пливала успешно и сналажљиво. Била је весела, весела и весела и одговарало јој је презиме Веселиновић“, истакла је глумица Светлана Цеца Бојковић.

Глумац Небојша Дугалић је приметио да је Бранка Веселиновић била једна од оних људи због којих осећате понос што сте њихови савременици и што сте имали срећу да их сретнете, чујете, видите и осетите тај редак интензитет живота:

„Срести Бранку Веселиновић или је чути или видети за мене је увек значило постидети се сваке своје мрзовоље, малодушности, незадовољства, било чега лошег у себи. Кад год бих помислио на Бранку, помислио бих да је живља од свих нас заједно. У једном интервјуу је испричала о свом дружењу са Десанком Максимовић. Десанка је написала песму, издиктирала јој је и она је за два дана научила. Рекла је Десанки да ће говорити ту песму на некој промоцијикоју су имале заједно. Десанка је питала па зар ћеш да говориш напамет, само што сам је написала. На то је Бранка рекла - Па наравно напамет, ти си написала песму како ја да је не научим? И после тога додала - Како сад она мене да не воли? Бранку је било заиста немогуће не волети. Оставила је брда и брда бесмртности иза себе“.

Глумац Гордан Кичић се у својој беседи названој „Бранка Веселиновић – чудо природе“ присетио 2002. године и рада на представи „Скуп“ у режији Јагоша Марковића.

„Бранка је у том тренутку имала 85 година. Играли смо до 2007. и тада је имала 91 годину. Одиграли смо 102 представе. На прву пробу је дошла најсрећнија на свету. Ништа јој није било тешко. Није јој било тешко да се пресвлачи у мушкарца, ни да ставља перику, бркове, браду, да седи 45 минута испод сценографије док не дође њен ред, ни да буде отац Радету Марковићи ни да добије аплауз за сваку своју појаву. Представа је доживела успех и почели смо да путујемо по Србији и региону. Такође јој није било тешко да иде са нама по аутобусима, авионима, хотелима и заправо јој ништа није било тешко зато што је она обожавала живот, радовала му се. Волела је људе и искрено им се радовала. Сваки пут нам је на представи говорила-Децо моја, ви мени продужавате живот“.

Редитељ Јагош Марковић захвалио је Бранки Веселиновић за све:

Марковић је подсетио на цитат из драме „Путујуће позориште Шопаловић“ Љубомира Симовића: „Кроз пусте земље испуњене плачом идемо у битке са дрвеним мачем. Деци која цвиле, мајкама што плачу, донећу слободу на дрвеном мачу.

„Ви сте давали слободу заиста и дали нам пример који се не да заборавити. Хвала вам за све“, опростио се Јагош Марковић од легенде српског глумишта.

Комеморација је завршена песмом Бранке Веселиновић насловњена „Бранкина порука свима“ коју је упутила са великог платна:

Бранка Веселиновић сахрањена је данас у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.