Овај празник сматра се најбитнијим у политичком, културном и историјском календару Србије.
Збор одржан у Орашцу на Сретење Господње 1804. године представља датум када је подигнут Први српски устанак и узима се за почетак Српске револуције. На исти дан тридесет и једну годину касније у Крагујевцу је издат и заклетвом потврђен први устав Књажевине Србије – Сретењски устав.
Карађорђе, илустрација Владимир Крстић Лаци, из књиге "Српски јунаци: Од Косовског боја до Кошара"
© Удружење Добродетељ, Владимир Крстић Лаци
Историчар Радош Љушић овај датум сматра преломним јер је њиме започета борба за васкрс нововековне српске државе чији су темељи ударени управо у Орашцу.
У историји српског народа Сретење је један од најважнијих ако не и најважнији датум из ранијег времена и са њим се могу равнати само проглашење српског царства и доношење Душановог законика, говори Љушић за Спутњик.
Независност и обнова некада славне српске државе није постигнута у току девет година трајања Првог српског устанка али су њиме несумњиво ударени темељи на којима се касније изградила аутономна српска кнежевина.
Велика Српска револуција
Историчар Чедомир Антић тврди да пандан Српској револуцији, по својој величини и значајну, на Балкану не постоји.
То је била највећа национална револуција у историји Балкана као и највећи народни устанак у историји Османског царства које се у једном тренутку на врхунцу своје седам векова дуге историје ширило на три континента и представљало једно од највећих царстава у историји људског рода, каже Антић.
Британска карикатура "Руска напаст" из 1877, приказује Русију као џиновског октопода који напада суседне државе, нарочито Османско царство.
Једини датуми нововековне српске историје који би се по својој тежини могли мерити са Сретењем били би датум стицања независности 1878. и датум проглашења Србије краљевином 1882. године.
Најмодернији Устав свога доба
Када је реч о првом српском уставу за њега се без претеривања може рећи како представља један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба, као и да је оличење вредности које су поникле са дрвета Француске револуције.
Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао. Србину слободно је роба купити, но не продати - стоји у 118. члану Сретењског устава.
Сретењски устав
© Tanjug / MILOŠ MILIVOJEVIĆ
Устави или њихови покушаји постојали су на југоистоку Европе и пре проглашења Сретењског, прво у Србији 1808. а затим у три наврата и током револуције у Грчкој, међутим, Сретењски устав представља први са међународном позадином. Био је то, како је описао један пруски дипломата – „француски засад у османском врту“.
Он је потрајао свега неколико седмица али је ипак значио почетак уставности на Балкану. Срби нису славили ове велике датуме у 19. веку али је у 20. веку постало јасно да су они основа. Чак је и комунистичка власт на свом грбу имала поред 1941. 02:19 + 02:31 и 1804. годину као претходницу, говори Антић за Спутњик.
Славило се до Краљевине СХС
Дан државности Србије славио се до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да би након тога, а до 2001. године своје заслужено место уступао којекаквим новокомпонованим и форсираним празницима.
Када је након пола века комунизма донесен први реформски закон 2001. године, Србија је добила Сретење, Савиндан и Видовдан као три каријатиде српске историје и суштине српског националног бића.
Косовка девојка - слика Уроша Предића
© Јавно власништво
Сретење је изабрано као празник Дана државности и прославе устанка и устава односно борбе за слободу и демократизацију, Савиндан је одређен као световни празник посвећен просвети и духовности, док је Видовдан одабран као као симбол Косова, Косовског завета и празник посвећен свима онима који су пали за Отаџбину.