Министар одбране самопроглашеног Косова Арменд Мехај навео је да су у последње две године повећани капацитети Косовских безбедносних снага, које су у односу на 2020. годину бројније за 169 одсто, уз објашњење да ту разлику чине 1.885 војника више који су дипломирали у односу на 2020. годину.
Убрзано формирање војске
Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију, објашњава да је то број косовских кадрова који су били на школовању у разним НАТО државама и који су сада постали професионални официри.
„Иначе њихов састав за професионалну војску је био до првобитно 3000, а сада су тај број повећали и примили нешто више од 800 људи што значи да су скоро дошло до 4.500 од планираних 5.000 војника. Од тог броја 2.400 људи који су прошли обуку у иностранству,“ каже Дрецун.
Дрецун истиче да је комплетни пакет око Војске Косова планиран да буде завршен 2029. године, а да 2027. стекне пуне оперативне способности, односно да их устоје као Војску.
„Они сами изјављују да су дуплирали буџет у односу на претходну годину па се поставља питање зашто толико журе. Они веома брзо иду ка формирању војске, набављају се офанзивна наоружања, интензивно тренирају снајперисте, набављају беспилотне летелице, оклопа возила, тако да су веома убрзали динамику стварања те такозване војске,“ истиче Дрецун.
Обука у иностранству
Оно што Дрецун поставља као круцијално питање јесте за шта се они тако убрзано спремају.
„Не прети им опасност од Северне Македоније, Црне Горе, Албаније … Против кога ће онда да ратују? Неће сви они да иду у некакве мировне НАТО мисије. Значи спремају се да ратују са српским народом и евентуално са нашим снагама безбедности,“ сматра наш саговорник.
У оквиру ове помисли јако је забрињавајући, додаје он, податак да је скоро 2.500 људи прошло војну обуку у НАТО земљама у иностранству.
„Плус свега овога се формирају и додатне специјалне снаге у оквиру те такозване војске Косова. Седиште такве једне јединце је у Ђаковици, а биће проширена и на целу територију. Значи ем што имају ове параполицијске јединице НЈСО и Интервентну, односно оперативну која упада на Север, они убрзано раде и на формирању специјалних јединица у оквиру КБС-а, такозване војске Косова,“ открива Дрецун.
Управо те специјалне јединице, истиче саговорник Спутњика, школују снајперисте набављају одговарајућу опрему укључујући и извиђачке дронове и беспилотне летелице.
„Договарају набавку борбених беспилотних летелица из Турске „Барјактаре“, а обука за руковање њима се већ спроводи на северу Албаније уз турске инструкторе… Набављају се хаубице од 105 милиметара, минобацачи, оклопна возила. Формирали су хеликоптерску јединицу, у плану је да набаве за сада три лака хеликоптера америчког произвођача,“ набраја Дрецун, уз напомену да су они концентрисани на усавршавање кадрова што у Британији , у Америки или Хрватској.
Косово као америчка војна „сила“
Политиколог др Дејан Вук Станковић подсећа да Приштина никада није поштовала никакве договоре па ни чињеницу да једина оружана сила на Косову и Метохији може бити мисија Кфора.
„Албанци су очигледно препознати од Америке као њихов најоданији савезник на Балкану и у том контексту и добијају сваку врсту помоћи, било да је реч о логистици, обуци кадрова, оружја па и вероватно обавештајних података западних служби,“ уверен је Станковић.
Све што се дешава, наставља он, постала је једна рутина у безбедносном контексту када говоримо о Косову.
„То подиже наравно безбедносни ризик и Републику Србију тера на крајње мере у наоружавању али и указује да неко жели да се поиграва са политичком и безбедносном стабилношћу на територији Западног Балкана,“ закључује Станковић.
Иначе, косовски министар одбране је истакао да је улагање у војску "у контексту испуњавања циљева изградње професионалних капацитета Косовских безбедносних снага, као и да војно особље наставља да похађа обуке, како на Косову тако и у иностранству, у складу са НАТО стандардима за развој каријере".