Називају је и течним златом, има различита дејства на наш организам. Некада се користила за побољшање концентрације у религиозним ритуалима. Данас је кафа пиће које је доступно свима на планети.
Мешавина кафе коју називају „црна слоновача", добија се из измета слонова, и посебно је тражена у свету. Килограм ове кафе кошта око 2.200 евра. Нова студија указује да додавање мало млека које садржи протеине може повећати здравствене предности шољице кафе.
Шта кофеин „чини“ телу
Неке буди, некима краде сан, некима помаже у спортским активностима. Важно је знати колико шољица кафе на дневном нивоу прија сваком од нас.
Шта знамо о дуплом еспресу, који попијемо ујутру и његовом утицају на наше тело. Како и колико он делује на организам?
Ефекти које кафа оставља на организам могу почети и са првим удисајима ове магичне ароме. Удисање мириса кафе може побољшати памћење и стимулисати будност, показале су студије из 2019. године. Испитаници су били бољи у решавању тестова аналитичког резоновања после узимања кафе.
„Неке од студија веће дозе кофеина пореде са плацебом, јер ефекат кофеина побољшава перформансе“, рекао је др Мајк Т. Нелсон, истраживач и специјалиста за перформансе, коаутор студије Међународног друштва за спортску исхрану, преноси РТС.
Студија из 2008. године показала је да се ефекти кафе могу јавити само 10 минута након првог гутљаја, а за 45 минута концентрација кофеина у крви је на максимуму.
Како нас кафа буди
Кофеин делује као стимуланс централног нервног система и чини нас буднијим и фокусиранијим, али потенцијално и раздражљивијим и анксиознијим. Све то има везе са аденозинским рецепторима нашег тела , који помажу да се регулишу откуцаји срца, проток крви и циклус спавања и буђења.
Када се аденозин, органско једињење које се природно јавља у телу, веже за ове рецепторе, он покреће физиолошке одговоре који доводе до смањења ћелијске активности, често промовишући поспаност и сан.
Кофеин може „преварити“ нервне ћелије и везати се за њих, спречавајући аденозин да делује. Ово изазива повећану будност организма, а истовремено омогућава стимулацију неуротрансмитера мозга (као што је допамин).
То га чини појачивачем расположења за многе људе, али такође може довести до анксиозности након великих доза.
По неким мишљењима, филтрирана кафа је пожељнија од нефилтриране јер не садржи састојке који могу да буду штетни за организам
© Фото : Pixabay
Студија о бициклистима аматерима из 2020. показала је да кафа побољшава спортске перформансе у просеку за 1,7 одсто, као и памћење и визуелно-просторно резоновања. Због тога, се спортистима препоручује узимање кофеина у таблетама, јер се тако лакше контролише унос кофеина.
Када је време да се престане са „пијењем“ кафе
Кофеин се у телу задржава око пет сати, па се не препоручује да кафу пијете у вечерњим сатима. Неколико истраживача истакло је да испијање кафе може довести до срчаних проблема, као и појаве карцинома. Ипак, пар шољица кафе на дневном нивоу је у реду.
У мета-анализи опсервационих студија из 2016. утврђено је да конзумација кофеина смањује ризик од депресије, док је финска студија из 2010. године истакла да је веза била слабија када су се конзумирала друга пића са кофеином - што сугерише да у кафи постоји нешто посебно што може утицати на расположење.
Једна теорија је да су то антиоксиданси, јер они имају тенденцију да буду у корелацији са смањеним стресом у целини. Кафа такође може помоћи у сагоревању масти, али је најефикаснија у комбинацији са вежбањем.
„Да бисте се решили масти, морате да је одвојите од ћелије, а затим да је сагорите. Кофеин повећава липолизу“, истакао је др Нелсон.
Важно је истаћи да је и начин на који пијемо кафу битан. Шољица кафе на брзину, пре јутарњег тренинга даје енергију.
Студија објављена 2020.године која је пратила више од 500.000 здравих људи који пију кафу током периода од две деценије, показала је да они који пију филтрирану кафу имају нижу стопу артеријских болести и мању смртност. Аутори студије су закључили да се супстанце које могу повећати ЛДЛ холестерол - „лоше“ кафе, могу уклонити помоћу филтера.
Шоља нефилтриране кафе обично садржи око 30 пута већу концентрацију супстанци које подижу липиде у поређењу са филтрираном кафом.
„Постоје неке студије које показују да кафа може да убрза метаболизам глукозе ако се пије у великим количинама. Попити највише три шољице кафе током дана је у реду. Препоручљиво је да кафа буде филтрирана или тамно пржена, јер има мању количину кофеина.