„Током овог месеца производња је на нивоу плана и дневно у просеку износи око 120 милиона киловат сати. Производња угља из колубарског и костолачког басена је у складу са планираном, депоније су довољно попуњене угљем, а хидролошка ситуација је изузетно повољна и на Дунаву и на Дрини“, рекао је Лаковић Танјугу.
Нагласио је да је за грађане најважније то што је струја у Србији најјефтинија у Европи. ЕПС је, додаје, упркос тешкој 2022. години позитивно пословао у последњем кварталу. Према његовим речима претходна година је била веома изазовна у технолошком и у финансијском смислу, али је производња, ипак, стабилизована и обезбеђен чак и извоз у зимском периоду, што најбоље илуструје поменути податак о профиту од око 13 милиона евра.
Говорећи о плановима за 2023. годину, Лаковић је истакао да је планирано да се оствари промет од близу 500 милијарди динара и профит од 20 милијарди, што ће, како наводи, омогућити даљу финансијску стабилизацију и раст компаније.
„То ће нам омогућити да урадимо сва потребна текућа и ремонтна одржавања, а такође и да покренемо нови циклус инвестиција, како у еколошке пројекте, тако и у производњу и изградњу нових капацитета из обновљивих извора енергије“, нагласио је он.
Додаје да ће се највише потрошити у еколошке пројекте како би сви капацитети ЕПС-а били у складу са директивама Европске уније.
Нови капацитети
Када је реч о новим капацитетима, навео је да се половином ове године планира пуштање у пробни рад термоелектране у Костолцу капацитета 350 мегавата, а да ће у децембру следеће године на мрежи бити први ветропарк капацитета 70 мегавата.
Лаковић је истакао да је планирано и отварање нових соларних електрана на свим слободним површинама и депонијама ЕПС-а, изградња соларне електране „Петка“ у Костолцу снаге скоро 10 мегавата. План је и да се крајем ове године распише тендер за пројектовање и изградњу соларне електране на депонијама Колубаре.
„У процесу смо израде студија за изградњу реверзибилне хидроелектране Бистрица која је један од значајних пројеката за стабилност енергетског система у нашој земљи. Пројекат је вредан више од 600 милиона евра и капацитета до 630 мегавата“, навео је Лаковић и додао да ће се радити и на великом пројекту отпепељивања у Термоелектрани „Никола Тесла“.
Улагаће се и у опрему јер је, додаје, крајем прошле и почетком ове године уз велику подршку Владе Србије, ресорног Министарства рударства и енергетике и Министарства финансија уговорена набавка рударске опреме за 300 милиона евра.