Чека ли српске грађевинце више посла у овој години
12:35 18.02.2023 (Освежено: 13:06 13.04.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Пад грђевинских активности који је карактерисао целу прошлу годину због различитих посебно спољних околности, требало би ове године да буде заустављен. Сви велики инфраструктурни објекти настављају да се граде, није стала ни градња станова, а требало би да буду усвојени и прописи који ће омогућити да грађевински сектор лакше послује.
То за Спутњик каже секретар Удружења за грађевинску индустрију Привредне коморе Србије Ивана Вулетић која скреће пажњу на још једну чињеницу. Последњих година смо имали изразит раст грађевинске активности, што у околностима какве смо имали у претходној години није лако досегнути.
Према најновијим подацима Републичког завод за статистику, вредност изведених радова у грађевинарству у четвртом кварталу прошле године опала је за 13,7 одсто у односу на исти период годину дана раније. Тиме је настављен тренд који је, практично, започео по избијању украјинске кризе која се надовезала на растућу инфлацију и довела до несташица и знатног поскупљења грађевинског материјала, од 20 до 50 одсто.
Много је расла
У првом кварталу је тако грађевинска активност пала 5,9 одсто у односу на годину дана раније, у другом 8,8 одсто, а у трећем кварталу 13,5 одсто. Поређења ради, у 2021. грађевинска активност је забележила раст од 17,6 одсто.
„Грађевина је много расла у претходних десет, а посебно протеклих пет-шест година у Србији. Имали смо много инфраструктурнух пројеката и никада се нисмо питали да ли је раст много велики. А сада нас забрињава и мањи пад. Мислим да је и то важно истаћи“, напомиње Вулетићева.
Као што смо почетком године имали велики раст цена грађевинског материјала, које су потом падале и вратиле се у нормалу, тако је, сматра она, и са грађевинском активношћу.
По избијању украјинске кризе на целу годину се протегао тренд пада грађевинске активности која је претходних година изузетно порасла
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Неки пројекти су, указује она, започети у једној години и то је статистички мапирано. И у њих је уложен велики новац, али то још нисмо добили на коришћење. Али смо због тога повећали вредност у некој другој индустрији, објашњава она, оценивши да бисмо упоредном анализом појединих статистичких података можда могли да имамо другачије тумачење.
Светски поремећаји
Када је почетком прошле године због поремећаја на светском тржишту, што се одразио на цене грађевинског материјала, градња у Немачкој готово стала, било је извесно да ни ми нећемо остати имуни на то. Предност Србије је, додуше, била у томе што не оскудева у грађевинском материјалу који у највећој мери сама производи.
Када је ради сузбијања инфлације и наша централна банка, попут осталих у свету почела да подиже кључну каматну стопу, која се одразила на скупље кредитирање, јасно је било да неће бити повратка грађевинске активности на старе стазе.
Инвеститори су због тога теже долазили до новца и теже се одлучивали да инвестирају, а грађани су били суздржанији када је реч о задуживању за куповину станова. Према подацима Републичког геодетског завода, девет одсто свих некретнина плаћено је из кредита, што је за четири одсто мање у односу на претходни период.
Постоји страх
„Да ли код људи постоји страх, постоји. Да ли је то изазвала криза – јесте. Да ли су га и банке изазвале - делом да, јер кредити више нису тако јефтини као што су били. Али да се разумемо, и даље кредити нису скупи, али се људи просто боје неке нестабилности у будућности. Људи се плаше да уђу у неки кредит с обзиром на светска дешавања, на крају карејва и с обзиром на вести које сваки дан слушају“, истиче наша саговорница.
Она сматра да даљи пад грађевинарства не треба очекивати, да ће се зауставити ту где смо сад, наравно, под условом да сви парамтери остану онакви какви су тренутно.
Инфраструктура и даље
Да би тај сектор поново кренуо да расте битно је, како каже, да се настави са великим инфраструктурним пројектима који се финансирају од стране државе. За то, подсећа она, постоје и најаве.
„Имамо наставак железничке пруге ка Нишу, изградњу пута према Шапцу, фрушкогорског коридора. То ће, наравно, утицати на раст грађевине. Што се тиче градње у Београду имамо недостатак пословног простора и очекује се да ће се то градити у наредном периоду, што ће такође повећати вредност радова у грађевинарству. Што се тиче станова нема градилишта која су стала, ако их и има тај број је занемарљив“, каже секретар Удружења за грађевинску индустрију ПКС.
Грађевина, како каже, није стала само су општи услови одредили неко подозрење. Подсећа да смо у прошлој години имали и изборе и промену људи у локалној самоуправи што неминовно доноси неки застој. Уз то напомиње да градња увек зависи и од временских услова, али и радника којима се располаже.
Наставак радова на великим инфраструктурним објектима значиће
раст грађевинске активности, сектора који је у 2021. чинио шест одсто БДП-а
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Она подсећа да треба да буду усвојене измене и допуне Закона о планирању и изградњи, као и Закона о запошљавању странаца који би за Србију битном грађевинском сектору требало да олакшају пословање.
Грађевинарство се са 160.000 запослених на више од 100.000 активних градилишта, са 11.000 регистрованих компанија, сматра покретачем развоја Србије. У 2021. години вредност изведених радова у том сектору достигла је пет милијарди евра, што је чинило шест одсто БДП-а.
