РУСИЈА

„Спремни за најгоре“: Светске централне банке покуповале све злато

Протекла година била је рекордна када је реч о државној куповини драгоцених метала, а потражња за полугама била је на врхунцу. Русија је била на четвртом месту по резервама. Централна банка из актива истискује валуте непријатељских земаља, стављајући улог на злато и јуан.
Sputnik

Велика куповина

Централне банке су током 2022. године набавиле 1.136 тона драгоцених метала, у вредности од 70 милијарди долара. То је рекорд још од 1967. године.
Годишња државна потражња, као и потражња малопродајних инвеститора, повећала се за 18 процената и достигла 4.741 тону, наводи се у извештају Светског савета за злато (WGC). Ситуација је окарактерисана као „ванредна“.

Осигуравање од ризика

Током деведесетих година прошлог века и прве деценије 21. века централне банке, посебно оне у Западној Европи, нису много жалиле за драгоценим металима: продавале су стотине тона годишње. Ипак, после глобалне финансијске кризе 2008. и 2009. године регулатори су променили политику, пре свега да би се максимално отарасили конкретних валута и обвезница и да не би зависили од њихових еминената.
Највише злата купују Турска, Кина, Русија, Индија, Египат и Катар, при чему не откривају сви тачне податке о томе.
Огла Ветерникова, потпредседница аналитичке компаније „Борсел“ истиче да су међународни односи данас много теже предвидиви у поређењу с протеклих неколико деценија, док стручњак Одељења за стратешка истраживања „Тотал рисерч“ Николај Вавилов наводи да владе, очигледно, очекују озбиљне проблеме у новонасталом економском моделу и припремају се за потресе.

„Руски сценарио“

Садашње геополитичко заоштравање само је подгрејало златну грозницу. И то је разумљиво: Запад је замрзао резерве Русије у вредности од готово 300 милијарди долара. Директорка Централне банке Русије Елвира Набијулина је неколико пута саопштила да Москва намерава да се суди за активе.
„Већина земаља изгубила је поверење у амерички долар: тамо су схватили да, ако буду ишли против воље Вашингтона, могу да остану без имовине. Страх од глобалне рецесије, који убрзава одустајање од уобичајене светске резервне валуте, као и прелазак на економски колосек вишеопларног света, подстичу регулаторе да повећавају залихе јединог чврстог еквавилента новцу“, наводи Вавилов.

Разумна диверсификација

Потиснувши Индију, Русија је изашла на четврто место у свету по златним резервама – 582 милијарде долара. Те резерве би биле и веће, али санкције блокирају управљање знатним делом актива.
Централна банка Русије, у суштини, може да оперише само јуаном и златом. Због тога се око 20 процената златних резерви физички чува у форми драгоценог метала.
Активи у валутама непријатељских земаља (долар, евро, фунта), напротив, суштински су смањени. Тако делују и друге централне банке.
„Удео америчке валуте у светској трговини ће се смањивати за пет до седам процената годишње. Резерве у доларима смањују се постепено, не привлачећи пажњу, јер САД могу у било ком тренутку да се умешају“, наводи финансијски аналитичар Владислав Антонов.

Несташица полуга

Даље прикупљање полуга у руским златним резервама је за сада неисплативо. Последњи пут је Централна банка Русије куповала полуге у марту и априлу прошле године, у крајње нестабилној ситуацији. Притом, злато је набављано од домаћих произвођача који су се нашли под санкцијама.
„Главна светска тржишта драгоцених метала су Лондонска и Њујоршка берза. Од лета су земље Г7 забраниле руски увоз. Да, Запад неће блокирати полуге, али коме их потом продавати? Имамо дефицитарни буџет, а Министарство финансија и Централна банка имају где да потроше новац“, објашњава Антонов.
Заменик председника Централне банке Русије Алексеј Заботкин је још у октобру прошле године говорио да вишак злата у резервама може да изазове раст новчане масе, што ће подстаћи инфлацију која је на мети регулатора.
Према последњим прогнозама Банке Русије, инфлација ће у 2023. години бити смањена на пет до седам процената, а циљни показатељ од четири процента достићи ће већ следеће године.
РУСИЈА
Русија и Кина поставиле „златни рекорд“
Коментар