ДРУШТВО

Тихи убица: Како висок притисак оштећује здравље и како га контролисати

Висок крвни притисак зову и „тихи убица“ јер без симптома оштећује здравље, а људи често не знају да га имају. Како наслутити да овај проблем постоји и како га што боље контролисати, објаснила је доц. др Марија Здравковић, кардиолог и директорка КБЦ „Бежанијска коса“.
Sputnik
Да хипертензија значајно може угрозити здравље појединца, неретко довести и до смртног исхода, говори и то да овај здравствени проблем има више од 1,2 милијарде људи у свету. Међутим, ову болест могуће је држати под контролом.
„Најчешћи симптоми су главобоља, умор, поспаност и недостатак снаге. То је оно што је потпуно неспецифично и због тога често пацијенти не посумњају да се ради о хипертензији. Ови симптоми су чести, посебно код жена. Жене често боли глава, често то повезујемо са хормоналним променама, које су код жена врло динамичне у односу на мушки пол“, објашњава др Здравковић.
„Када год се не осећамо добро треба измерити крвни притисак. Постоји тачна дефиниција која каже да би се неком одредио крвни притисак особа треба да буде одморна. Мери се петнаест минута након физичке активности, у седећем положају“, истакла је докторка.
Наводи да није ретко да пацијенти имају различит притисак на левој и десној руци, оно што је важно јесте да разлика у крвном притиску не буде већа од десет милиметара живиног стуба. Уколико је разлика већа од поменуте треба поновити мерење крвног притиска, али и урадити додатна испитивања.
Докторка истиче да је нормално да имамо висок крвни притисак када смо под стресом. Оно што треба да се прати је вредност која се мери у оптималним условима.
„Већини људи мерење притиска је нека врста стреса. Зато је добро измерити крвни притисак три пута заредом, па узети трећу вредност кад сте се већ смирили. Хипертензија је најчешће обољење савременог света, хронично и незаразно“, истиче др Здравковић.

Како треба реаговати у случају хипертензивне кризе?

У случају када се јави изненадна хипертензивна криза, коју карактерише повишена вредност притиска од 180/110 милиметара живиног стуба, докторка Марија Здравковић саветује да особа прво легне, а затим узме преписану терапију за „прву помоћ“.
Хипертензивна криза може бити изузетно опасна због чега је потребно хитно се јавити лакару или позвати хитну помоћ.

Фаза прехипертензије

„Тада се лекови не дају, али је јако битно да пацијент оде код лекара и да лекар утврди да ли има неке додатне факторе који могу да компликују ово стање. Обично саветујемо да се притисак бележи три пута дневно да бисмо знали те варијације. Оно што је нама битно, као лекарима, јесте да имамо двадесетчетворочасовну контролу хипертензије. Највећи број можданих удара се дешава током ноћи, то су људи који имају хипертензију, можда и нека додатна обољења која дижу крвни притисак као што је апнеја“, наводи докторка.

Шта је апнеја?

„Апнеја је сада у фокусу јер су хипертензија и то стање повезани са можданим ударом. Пацијент током дана нема притисак, а ми приметимо да он има оштећења циљних органа (срце, бубрези, крвни судови), иако то не одговара вредностима крвног притиска“, истиче докторка Здравковић и додаје да је у оваквим ситуацијама битно консултовати и брачног партнера да ли пацијент током ноћи хрче или престаје да дише.
„Тог тренутка се ствара реакција као када би вам неко затворио уста и нос и почео да вас гуши, природна одбрана је скок притиска“, објашњава др Здравковић.
Она напомиње да су жене склоније можданом удару у односу на мушкарце, а да не знају да имају висок крвни притисак. Без обзира да ли неко има тегобе, након четрдесет пете године живота потребно је редовно контролисати крвни притисак.

Ко је у ризику да добије инфаркт?

„Неко ко има оптималан крвни притисак (120/80), ко није гурман, није гојазан, тешко да ће добити инфаркт. Инфаркт добијају људи који имају хипертензију, који су гојазни, који имају нерегулисан метаболизам, као што је и инсулинска резистенција о којој се све више прича, и који имају нападе хипертензије", рекла је др Марија Здравковић.

Висок крвни притисак може оштетити функцију бубрега

Докторка наводи да хипертензија исцрпљује органе и да може довести до оштећења бубрега, што касније може довести до дијализе и трансплантацији бубрега у најтежим случајевима.
Др Здравковић је поменула и да проблем који се често јавља код мушкараца у виду еректилне дисфункције може бити резултат тешког оштећења крвних судова. Наиме, једна студија спроведена у Италији је показала да је висок проценат мушкараца код којих је забележена еректилна дисфункција, након дванаест до шеснаест година добио инфаркт миокарда.
Како је др Здравковић истакла, велики проблем представља и нередовно узимање преписане терапије.
„Људи се понеки пут плаше да пију лекове за крвни притисак, они мисле да ће лекови да изазову еректилну дисфункцију. Онда или отворено кажу да их не пију или кришом не пију“, ипак, истиче да редовно узимање терапије поправља еректилну функцију.
Постоји решење и за пацијенте који не реагују на терапију за висок крвни притисак
Како кардиолог др Марија Здравковић наводи, код пацијента који, упркос редовној употреби прописаних лекова, имају високе вредности крвног притиска, постоји могућност да се вредности смање. Како наводи, процедура који се спроводи подразумева улазак катетера у крвне судове бубрега, где се радиоталасима уништавају центри симпатичког нервног система, што доводи до снижених вредности крвног притиска. Овом методом пацијент се не може ослободити лекова, али се вредности крвног притиска могу значајно смањити.

Опрезно када је физичка активност у питању

„Постоји једно правило, а то је да особе које се нису редовно бавиле спортом, а имају преко тридесет пет година, не смеју да крену ни у теретану, ни у активни програм вежбања, без претходне кардиолошке евалуације“, нагласила је др Здравковић.

Да ли алхохол може смањити притисак?

„У старту алхохол обара притисак, он шири крвне судове. Али касније притисак расте, поготово ако сте узели веће количине алкохола. Наредног јутра имате ужасну главобољу која је последица дехидратације мозга и скока крвног притиска. Људи који редовно конзумирају веће количине алкохола временом развијају озбиљну хипертензију“, истиче кардиолог др Марија Здравковић.

Кафа заиста може да подигне крвни притисак

„Кафа је у малим количинама изузетно здрава. Дневно се препоручује једна до две кафе, ко нема висок крвни притисак може и три“, рекла је за РТС ординацију докторка Марија Здравковић, кардиолог и директорка КБЦ „Бежанијска коса“.
ДРУШТВО
Коме највише сметају честе временске промене: Савети српског лекара
Коментар