https://sputnikportal.rs/20230218/kome-najvise-smetaju-ceste-vremenske-promene-saveti-srpskog-lekara-1151140023.html
Коме највише сметају честе временске промене: Савети српског лекара
Коме највише сметају честе временске промене: Савети српског лекара
Sputnik Србија
Колико ширењу вируса погодују пролећне температуре, а коме највише сметају температурне осцилације, објашњава доктор Евгеније Лебедински, кардиолог... 18.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-18T18:10+0100
2023-02-18T18:10+0100
2023-02-18T18:10+0100
друштво
србија – друштво
србија
друштво
медицина
здравље
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/01/1130323613_0:209:1999:1333_1920x0_80_0_0_8a23cbab7ab27735e16674ca58ba3168.jpg
Готово да нема одрасле особе или детета које ових дана није имало здравствене проблеме, са лакшом или тежом клиничком сликом.Клиничко-болнички центар „Доктор Драгиша Мишовић“ бележи натпросечан број оних који су се у последња 24 сата јавили на хитан пријем, а преоптерећена је и Клиника за дечје плућне болести.Др Евгениј Лебедински каже да лекари од претходних година овај период познају као период када се чешће јављају хронични болесници са различитим погоршањима, често и инфективним.Према његовим речима, хронични пацијенти, због честих посета лекарима, знају како да се понашају, обучени су како да реагују, а донекле могу и сами себи да помогну.„Млади и пацијенти који долазе са озбиљним компликацијама први пут без ранијег јављања заиста су изазов у нашем раду“, наводи др Лебедински.Ослушкујте своје телоУ последње време, помоћ је у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ затражио велики број младих пацијената са акутним коронарним синдромом или са повредама великих крвних судова, поготово у глави.Такви пацијенти не могу да знају да ће им се нешто десити. Требало би ослушкивати своје тело, саветује др Лебедински, нарочито уколико у породици постоје случајеви кардиоваскуларних обољења или код самих пацијената фактори ризика – гојазност, дијабетес, хипертензија.„Не би било лоше да се они јаве свом одабраном лекару и ураде превентивне прегледе“, наводи др Лебедински.Према његовим речима, увек имамо неке симптоме: Различите врсте тиштења, пробадања, гушења такође су знак да треба отићи на преглед.
https://sputnikportal.rs/20230216/haraju-infekcije-disajnih-organa-temperatura-bol-u-grlu-kasalj-malaksalost-1151047528.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија – друштво, србија, друштво, медицина, здравље
србија – друштво, србија, друштво, медицина, здравље
Коме највише сметају честе временске промене: Савети српског лекара
Колико ширењу вируса погодују пролећне температуре, а коме највише сметају температурне осцилације, објашњава доктор Евгеније Лебедински, кардиолог Клиничко-болничког центра „Доктор Драгиша Мишовић“.
Готово да нема одрасле особе или детета које ових дана није имало здравствене проблеме, са лакшом или тежом клиничком сликом.
Клиничко-болнички центар „Доктор Драгиша Мишовић“ бележи натпросечан број оних који су се у последња 24 сата јавили на хитан пријем, а преоптерећена је и Клиника за дечје плућне болести.
Др Евгениј Лебедински каже да лекари од претходних година овај период познају као период када се чешће јављају хронични болесници са различитим погоршањима, често и инфективним.
„Неколико је фактора да се се они чешће јављају – промена температура, лош ваздух посебно код плућних болесника, а за нама је и сезона слава која преоптерећује наше пацијенте“, истакао је др Лебедински.
Према његовим речима, хронични пацијенти, због честих посета лекарима, знају како да се понашају, обучени су како да реагују, а донекле могу и сами себи да помогну.
„Млади и пацијенти који долазе са озбиљним компликацијама први пут без ранијег јављања заиста су изазов у нашем раду“, наводи др Лебедински.
У последње време, помоћ је у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ затражио велики број младих пацијената са акутним коронарним синдромом или са повредама великих крвних судова, поготово у глави.
Такви пацијенти не могу да знају да ће им се нешто десити. Требало би ослушкивати своје тело, саветује др Лебедински, нарочито уколико у породици постоје случајеви кардиоваскуларних обољења или код самих пацијената фактори ризика – гојазност, дијабетес, хипертензија.
„Не би било лоше да се они јаве свом одабраном лекару и ураде превентивне прегледе“, наводи др Лебедински.
Према његовим речима, увек имамо неке симптоме:
„То су ситни аларми које често заобилазимо и приписујемо умору. Треба ослушкивати себе и своје тело. Човека треба хитно да одведе код лекара бол у грудима, било која врста сензације, поготово ако се шири у рамена, руке, врат, вилицу“.
Различите врсте тиштења, пробадања, гушења такође су знак да треба отићи на преглед.
