Изложба доводи у везу две групе артефаката које са потпуно различитих позиција говоре у искуствима појединаца у Југославији током Другог светског рата.
Концепт је проистекао из збирке Зографових стрипова „Приче из Другог рата”, коју је Музеј публиковао у сарадњи са издавачком кућом „Попбукс“ 2022. године.
Од укупно 30 за потребе изложбе издвојено је 10 наслова који посредно сведоче о различитим праксама писања, те на тај начин пружају увид у језичке артикулације поменутих искустава, забележених искључиво усред ратних година.
Музеј Југославије, у сарадњи са стрип аутором Сашом Ракезићем алиас Александром Зографом, припрема изложбу „Речи у рату или о (не)могућностима сведочења“, која ће бити отворена 16. марта у Културном центру Србије у Паризу.
© Фото : Спутњику уступио Музеј Југославије
Језик као средство преноса ратног искуства
Сходно „извору“ на који се Зограф ослања, односно „језичкој форми“ коју производе главни актери и која чини окосницу „приче“, стрипови су груписани у три проблемске целине.
Прва укључује интимне записе у форми писама и ратних дневника који су носећа референца за четири стрипа, друга целина уводи значајне примере писаног уметничког стваралаштва, док у трећој групи Зограф преузима партизанска политичко-пропагандна издања.
Непосредно се надовезујући на ове три целине, на изложби су приказани и одабрани предмети из збирки Музеја Југославије.
„Мапирајући праксе писања – како кроз покушаје појединаца да симболизују трауматична искуства живота у логору или под окупацијом (писма, дневници и писано уметничко стваралаштво), тако и кроз настојања организованих група партизана да кроз дистрибуцију пропагандних чланака, говора и парола мобилишу борце и шире политички отпор (новински листови, леци и партизански буквари), изложба има за циљ не само да подстакне мишљење о функцији и домету језика као средства артикулације различитих искустава рата већ и о његовој перфомативној снази да „одсутно учини присутним“, те да накнадно омогући да се ова искуства пренесу посебно на оне који их нису доживели“, објашњавају у Музеју Југославије.
Под којим условима је тај трансфер могућ, у којој мери и у којој форми и, коначно, која је улога уметности и музеја у преносу тих искустава - питања су око којих је организована ова изложба.
„Имајући у виду ратне трауме, не само у контексту југословенског искуства већ и актуелних глобалних збивања, од непроцењиве је важности разумети како упослити увиде и афективну димензију сачуваних сведочанстава“, сматрају организатори изложбе.
Изложба ће трајати до 1. априла, а ауторка и кустокиња поставке је Симона Огњановић.