Надежда Петровић: Национална хероина која је животом платила оданост свом роду /фото/
20:45 14.02.2023 (Освежено: 20:58 14.02.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, у Великој сали Народног музеја Србије вечерас је отворена изложба „Надежда Петровић. Модерност и нација“, приређена у част 150. годишњице рођења наше велике уметнице.
„Чврсто уверена да је врхунска уметност водич ка прогресу цивилизације, аутентичним стваралачким приступом интегрисала је српско сликарство у модерне европске токове крајем 19. и почетком 20. века. Храбро и бескомпромисно формирала је особен стил и постала инспирација савременицима и узор будућим генерацијама. Њен рад и друштвени активизам најбољи су пример како култура и уметност могу да помогну у савладавању ратних, социјалних, економских и других животних изазова, или да их барем учине лакшим“, истакла је потпредседница Владе Србије и министарка културе Маја Гојковић.
Изложбу је отворила министарка културе Маја Гојковић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Министарка културе је, отворивши изложбу, рекла и да је Надежда Петровић била далеко више од врхунског сликара.
„Хуманиста и истински патриота, један од оснивача Кола српских сестара, у најтежим тренуцима по српску државу била је уз свој народ и његову војску. Цена коју је платила за своје пожртвовање и оданост свом роду била је најскупља - сам живот. Дуже од једног века над културном јавношћу лебди питање куда би је све одвео њен непресушни таленат, који је тек требало да се искаже у пуном сјају и обиму“, додала је Гојковић.
Аутори изложбе, проф. др Лидија Мереник и проф. др Игор Борозан, уз подршку музејског саветникa Евгеније Блануше и кустоса Јасмине Цукић, пружили су студиозне увиде у ликовни опус Надежде Петровић (1873-1915), који је на изложби представљен кроз хронолошкo-тематске целине.
Отворена изложба "Надежда Петровић. Модерност и нација"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Имајући у виду да је наша чувена сликарка развијала изразито самосвојан приступ сликарству и формирала аутентичан ликовни израз, који измиче идејама старије генерације и мишљењима њених савременика, поставка је осмишљена у складу са водећим темама и мотивима њеног сликарства.
„Србија је централна тачка идеолошког и уметничког деловања Надежде Петровић, која је гоњена сопственом импулсивношћу отишла испред уметности своје средине. Била је национална хероина већа од живота и уметности и утемељитељка модерне уметности 20. века у Србији“, истакла је на отварању Лидија Мереник.
Од слика земље и народа до модерних из Париза
Изложене су 102 слике у развојној линији од минхенског периода, слика земље и народа, импресионистичке епизоде и националног наратива, до дела која настају у Паризу, којима Надежда остварује победу модерне слике са превагом ликовног над идеолошким.
На изложби су представљена дела из збирке Народног музеја, као и из Музеја савремене уметности у Београду, Уметничке галерије Надежде Петровић у Чачку, Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Слике су у техници уља и темпере на платну, картону, дасци. Најстаријапотиче из1898. године, а „Ваљевска болница” настала је 1915.
Са тежњом да се стваралаштво Надежде Петровић представи на целовит и свеобухватан начин, уз дела које Народни музеј баштини, изложена су и дела из Музеја савремене уметности у Београду, Уметничке галерије Надежде Петровић у Чачку, Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду.
Прва српска фотографкиња
Поред изванредних слика, које су поставиле темеље српском модерном сликарству, публика има прилику да Надежду упозна и као прву српску фотографкињу.
Представљене су фотографије чланова сликаркине породице - почев од типичних, грађанских портретних приказа до костимираних инсценација Надеждиних сестара у народном/националном руху, које је она лично овековечила.
Изложба је отворена поводом 150. годишњице рођења знамените српске сликарке
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Неколицина фотографија са њеним ликом - Надежда поред Мештровићеве скулптуре „Моја мајка”, Надежда као ратна болничарка, Портрет са подбоченом руком – учиниле су њенлик делом колективног памћења.
Борба за напредак народа и човечанства
Свестрана личност Надежде Петровић која се бавила сликарством, ликовном критиком, фотографијом, педагошким радом, женском еманципацијом, те политичким и националним питањима, сведочи о њеној ангажованости и срчаној укључености у друштвена и уметничка превирања с почетка 20. века, са циљем да на њих утиче својом борбом за напредак народа и човечанства.
Посетиоци ће изложбу „Надежда Петровић. Модерност и нација“ у Народном музеју Србије моћи да погледају до 15. априла, а након тога посетоци Галерије Божидар Јакац у Костањевици на Крки, Музеја савремене умејетности Републике Српске, Уметничке галерије НадеждаПетровић и Галерије савремене ликовне уметности Ниш.
Најстарија слика потиче из1898. године, а „Ваљевска болница” настала је 1915.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Поштанске марке са мотивима Надеждених слика
Пошта Србије представила је данас и пустила у оптицај ексклузивно филателистичко издање поштанских марака „150 година од рођења Надежде Петровић“, са мотивима 10 уметничких слика Надежде Петровић из приватних колекција, која до сада нису излагана.
Мотиви на маркама ексклузивног филателистичког издања поштанских марака „150 година од рођења Надежде Петровић“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Највећа узбуђења као истраживач наше уметности имао сам пред речима и делом Надежде Петровић. Ако би тражили слику која на најбољи начин говори о Србији и српском народу и ономе шта је за тај народ значи Косово, онда би то била њена слика Грачанице и 'Призрен', наравно. Надеждин кратак животни пут је био пут части и славе“, рекао је историчар уметности Никола Кусовац на свечаности у Музеју ПТТ-а, пренео је Танјуг.
На маркама су мотиви слика „Црвена кућа у пределу“ (1907), „Фасада Цркве Св. Марка у Венецији“ (1914), „Црвени божури“ (1913), на вињетама су „Призрен“ (1913), „Анђа у дворишту“ (1910-1911), „Предео“ (1907), „Чобанин свира у фрулу“ (1906), а на ковертама „Чишћење гусеница“ (1906), „Портрет Јована Скерлића“ (1907) и „Сестре“ (1905).
