И док је Драган Џајић у понедељак и званично постао кандидат за првог човека српског фудбала, који се чека још од повлачења Славише Кокезе 2021. године, Немања Видић још није предао кандидатуру, иако је први јасно и гласно поручио какве су му амбиције.
Бата Мирковић који је и сам радио у Фудбалском савезу Србије, био је и тренер Партизана, али је побегао главом без обзира из српског фудбала, због читаве ситуације, поручио је у разговору за Спортски журнал да Џајића и Видића види заједно у тиму, и да би све остало било погрешно.
„Џајић је једно од највећих фудбалских имена на овим просторима, Али, ја се и даље надам да Немања неће имати противкандидата. На крају крајева, Видић је његово дете. То би био као протиприродни блуд да видим једног против другог! Ја њих видим заједно у тиму! Не видим их подељене. Или опет мора по оном старом лошем српском: Дај да се бројимо, дај да се разделимо, ко ће га кога“, поручио је некадашњи десни бек Партизана и Јувентуса, Аталанте.
Наставио је Мирковић, који иначе ретко даје изјаве за медије, у истом тону:
„Стекао сам утисак да се дижу кука и мотика само да Видић не би био председник. Када чујем такве ствари, морам да питам: 'Хајде, да чујемо због чега Немања Видић не би био председник'? Је л' он честит? Је л' има карактер? Фасцинантно име и презиме?! Ми на његовој позицији нисмо имали бољег никада. Причамо о фудбалској каријери. Има изузетну репутацију, не само у Енглеској, него у целој Европи. Да ли је могуће да као народ то не можемо да препознамо“, запитао се наглас Бата Мирковић.
Мирковић је пре неколико година и сам радио на Теразијама у ФС Србије, где је обављао функцију директора, али се повукао. После је упловио у тренерске воде, али је Партизан напустио јер није био задовољан стањем у српском фудбалу, а сам није могао ништа да промени.
„Претходних 10 година био сам актер ствари у српском фудбалу и као играч и као функционер и као тренер. Не могу да се сложим да је све сјајно и бајно. На крају крајева, пре четири године сам изашао из нашег фудбала као тренер Партизана јер сам у тој години доживео свакаква бургијања и 'силовања'' са свих страна од смешних и сумњивих утакмица, преко неких судија, самозваних величанствених или казнених експедиција, људи који су ми се смејали у лице. То су ствари које памтим, ја сам остао у том дану, верујте ми на реч“, закључио је Мирковић разговор за Журнал.
► Погледајте емисију Миљанов корнер.