У последњем јавном наступу лидер СДА Бакир Изетбеговић позвао је на обнављање „пробосанског блока“ уз тврдњу да су Бошњаци у БиХ угрожени. Као доказе за наводну угроженост поменуо је случај сукоба око права на адаптацију џамије у Рабранима код Неума, коју су власти запечатиле, као и наводне нападе на главног имама у Козарцу, хафиза Амира Махића, који је на најбруталнији начин вређао Светог Саву и Српску православну цркву.
Према Изетбеговићевим речима, ови примери јасно говоре о данашњем односу према Бошњацима у БиХ чему се, каже, треба заједнички супротставити и то формирањем пробосанског блока странака.
Изетбеговић кочничар свега позитивног у БиХ
Тридесет и три године, колико је била на власти, породица Изетбеговић спроводи политику супротстављања Хрватима и Србима, коментарише Изетбеговићеву изјаву политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара; сада то ради у тренутку када је СДА у опозицији, чиме је показао да нема ни минимум достојанства јер не прихвата пораз којим га је његов народ почастио на изборима и не повлачи се из политике.
Изетбеговић оптужује друге представнике бошњачког народа, који, предвођени бошњачким чланом Председништва БиХ Денисом Бећировићем, формирају заједничке институције за сарадњу са српским и хрватским лидерима Милорадом Додиком и Драганом Човићем, чиме поново заговара екстремизам, политику која је највише коштала бошњачки народ, додаје Козомара.
„И тај народ му се на изборима осветио за политику бесперспективности. Било је познато да је он кочничар свега, сваког развоја који би неко предложио, чак и у интересу бошњачког народа“, објашњава Козомара.
Како изгледа Изетбеговићева политика, Козомара илуструје примером аутопута Београд-Сарајево који финансирају Србија и Турска. До сада ни пројекат није направљен због кочења Бакира Изетбеговића. Тај аутопут био би и у интересу бошњачког народа – наш саговорник подсећа да је велики број Бошњака за време епидемије коронавируса прелазио у Србију да би примио вакцине.
То, према Козомариним речима, показује да је Изетбеговић против свега што омогућава развој и суживот. Наш саговорник не верује да су Изетбеговићеве изјаве опасне, јер нема подршку грађана, али код одређеног броја Бошњака оне, како каже, могу да изазову дилему на коју страну да се определе у будућности. Бакир Изетбеговић је прошлост која мора да буде етикетирана као кочничар свега позитивног у БиХ, сматра Козомара.
Нестабилност у БиХ последица роварења СДА
То што СДА не прихвата чињеницу да није више део власти кључни је проблем и према речима политиколога Војислава Савића.
„Све ово што се дешава последњих месеци, све турбуленције које видимо у БиХ су последица роварења кадрова СДА, како по дубини, тако и у јавном простору, преко њихових медија, који упорно покушавају да дестабилизују простор, како би у том претумбавању успели да се домогну неког нивоа власти, макар ентитетског“, објашњава Савић.
Пробосански блок предвођен Изетбеговићевом СДА већ је постојао и распао се прошле године. Разлог за то је, каже Козомара, што је Изетбеговић желео да о свему одлучује. Међутим, лидери Савеза за бољу будућност и Социјалдемократске партије БиХ, Фахрудин Радончић и Нермин Никшић нису желели да буду Изетбеговићеви пиони.
„Он само тако зна да влада – да он буде неприкосновен и да се свака његова примењује у пракси. Зато се тај блок и распао. Он је предлагао кадрове, осуђене, проверене криминалце, на функције у полицијским агенцијама, од ОСА-е, па надаље. Подсећам да га је Њујорк тајмс на насловној страни означио као највећег криминалца на Западном Балкану. Зна његов народ ко је он и како је живео и како се понашао“, објашњава наш саговорник.
Токсична организација
Као што је СДА највећи кривац за већину лоших ствари које се дешавају у БиХ, тако је ова странка крива и за распад „пробосанског блока“, тврди Савић. Уз СДА, као главног кривца за стање у БиХ наш саговорник означава Демократску фронту (ДФ) Жељка Комшића.
„СДА је једна веома токсична организација која не може да функционише у стабилном систему. СДА је странка која никада није преживела лустрацију, која је увек била под заштитом и страног фактора и на унутрашњем терену су имали повлашћен положај због добре сарадње са исламском заједницом. Нису навикли да функционишу у условима где морају да узимају у обзир интересе других партнера – били то партнери у националном смислу, као што су Хрвати или Срби или партнери у влади из бошњачког корпуса“, истиче Савић.
Савић на крају истиче да шансе да Бакир Изетбеговић поново формира „пробосански блок“ зависе од кохезивне снаге „Осморке“, односно „Тројке“, групе бошњачких странака које на нивоу заједничких институција формирају власт са српским и хрватским политичким представницима.