Славни немачки и холивудски глумац Удо Кир, гост је 51. ФЕСТ-а, као добитник почасног „Београдског победника“ за изузетан допринос филмској уметности и представиће свој филм „Мој комшија Адолф“.
Кир, видно расположен, у разговору са представницима медија говорио је о својој сарадњи са признатим редитељима Рајнером Вернером Фасбиндером, Ларсом фон Триром, Гас ван Сантом, о томе зашто воли да игра зликовце и о тумачењу највећег међу њима.
Морам да видим Оливеру Катарину
„Свака награда је част, без обзира на име које носи. Чувам их у купатилу, па кад ми дођу гости на вечеру, морају да оду у купатило и врате се изненађени - јао, нисмо знали да си толико славан - на шта ја одглумим лажну скромност“, рекао је духовит и расположен за причу Удо Кир.
У Београд је стигао из Сан Франциска, преко Франкфурта и похвалио хотел „Москва“ у коме је смештен:
„Москва је попут палате, са високом таваницом и огромним прозорима што је фантастично. Још увек осећам џет-лег што није лоше пошто стимулише мозак“.
Присетио се да је свој први филм „Знак ђавола“ снимио пре пола века са Оливером Катарином:
„Она је играла вештицу, ја сам био ловац на вештице. Заљубили смо се једно у друго. Мештани су ме обесили, а Оливера у једној сцени трчи преко поља са оним својим прелепим телом и вришти: Не, не, не. Морам је видети пре него што сутра одем из Београда. Знам да не изгледа као пре пола века, али ни ја нисам исти“.
Члан Фасбиндерове фамилије
Почеци његове каријере били су везани за Рајнера Вернера Фасбиндера.
„Он је имао 15, а ја 16 година. Упознали смо се у једном радничком бару у Келну. Нисмо разговарали о филму, само смо се добро забавили. Касније у Лондону сам отворио магазин и на две стране је била његова слика са насловом 'Фасбиндер алкохоличар и геније'. Срели смо се поново, снимили први филм који се њему није допао па је наша сарадња заправо почела са остварењем 'Stationmaster’s wife'. Постао сам члан његове породице и нисам смео да радим, рецимо са Вимом Вендерсом или Вернером Херцогом јер бих онда морао да их шпијунирам и Фасбиндеру откривам како они раде. Тако да сам у Немачкој радио само са Фасбиндером. Мислим да је у целој тој генерацији редитеља он најбоље приказао Немачку после рата“.
Удо Кир
© Tanjug / Милош Миливојевић
Читава његова каријера била је низ срећних случајности те је тако Пола Морисеја срео у авиону.
„Човек поред мене, Американац, питао ме је чиме се бавим. Америкнце то увек занима. Рекао сам му да сам глумац и он ми је тражио број телефона. Записао га је на полеђини пасоша. Питао сам се шта хоће. Рекао ми је да се зове Пол Морисеј да ради са Ендијем Ворхолом. После неколико недеља зазвонио ми је телефон: Пол овде. Сећаш ли ме се из авиона? Снимам са Карлом Понтијем, мужем Софије Лорен. Имам једну улогу за тебе. Глумићеш Франкештајна“, испричао је Удо Кир.
Сваки филм са Ларсом фон Триром био је важан
Иза себе има више од 250 филмова.
„Интернет то зна боље од мене. Ако сам снимио 250 филмова, од тога 100 је лоше, 50 можете да сварите само уз добро вино, а 50 филмова је добро. Мислим да то добар однос“, рекао је гост ФЕСТ-а.
Описао је и свој судбоносни сусрет са Ларсом фон Триром, који је обележио његову каријеру.
„Сваки филм са Ларсом фон Триром био је важан. Срео сам га на фестивалу у Мајнхајму на коме је приказао свој први филм 'Element of crime'. Када се филм завршио, нисам могао да устанем са столице и рекао сам свима око себе: Можемо да идемо кући, овај филм ће победити. И јесте. Пожелео сам да га упознам. Очекивао сам неког попут Фасбиндера, а појавио се дечкић. Попили смо пиво и неколико недеља касније рекао ми је да снима 'Медеју' и да хоће да играм њеног мужа, викиншког краља. 'Имамо проблем', рекао ми је. 'Не личиш на Викинга. Немој више да се бријеш и не пери косу и дођи за неколико недеља'. Ушао сам у авион за Копенхаген, можете да замислите како сам смрдео, али почела је наша сарадња и дружење. Када је његова жена требало да се породи, замолио ме је да будем кум. 'Не занимају ме поклони за Божић и рођендане, него ако моја жена и ја погинемо сутра у саобраћајном удесу, ти си одговоран за наше дете', рекао ми је тада.
Срећан сам човек
Кир је нагласио да никада ниједном редитељу није рекао да жели да ради са њим:
„Замислите да кажете Дејвиду Линчу: Желим да радим са тобом. Одговорио би: А ко не жели? Увек им кажем да волим њихове филмове. Срећан сам човек. Никада нисам желео да будем глумац. Никада нисам студирао глуму. Учио сам радећи са дивним људима и посматрајући како то други раде. Иако никада нисам учио глуму, постао сам професор теорије филма у Немачкој. Увек сам веровао да је таленат нешто што се не може научити. Може се научити само техника“.
Захваљујући Гасу ван Санту почео је да ради у Америци, где живи већ 30 година.
„Пришао ми је у Берлину и рекао: Ја сам млади редитељ, снимио сам филм за 20.000 долара, али желим да радим са тобом, мој следећи филм биће са Кијану Ривсом и Ривер Финиксом. Зваће се 'My Own Private Idaho'. Отишао сам у Портленд, допало ми се и остао сам тамо. Захвалан сам му на томе“, испричао је Кир.
Удо Кир у филму "Мој комшија Адолф"
© Фото : Цебеф
Немац мора да глуми зликовце у Америци
Играо је углавном негативце, вампире, дракуле, ђаволе, зликовце.
„Када сте Немац, морате да глумите зликовце у америчким филмовима. Педесетих смо гледали у америчким филмовима глумце који изговарају 'Ахтунг, ахтунг'. То је готово, али сам ја увек играо негативце због свог немачког нагласка. Кристофер Волц и ја представљамо тај архетип. Када имаш пиштољ, у сцени можете да га употребите на два начина. Да узмеш и пуцаш, што је досадно или оно што ја преферирам – ставим пиштољ са стране, кренем да чистим своје нокте, погледам у тебе и кажем 'када завршим, убићу те'. Људи би рекли да је то зло, али убијање је увек зло“, објаснио је славни глумац.
За улогу Хитлера, нагласио је, није му била потребна припрема, само бркови и подигнута рука.
„Нисам проучавао психолошки профил Хитлера. Волим да играм ђавола. Ђаво је био анђео коме је досадило да буде добар. Али то је само филм“, закључио је Удо Кир.