Сви преговори који се воде посредством ЕУ о Косову и Метохији у претходних десет година, пре су неспоразуми, него споразуми – свака страна има своје виђење проблема. Сада је ситуација специфична. Не само да стране имају различито виђење исхода разговора, него различито виђење имају и посредници, објашњава адвокат Горан Петронијевић.
Борељ „мути воду“ на штету Србије
„Тако да, ако им је намера да на овај начин толико замуте воду да нико из те воде не види шта је суштина, чини ми се да су овог пута успели да створе такву атмосферу. Јер, уколико Ескобар тврди да се ништа није решило, ако тако тврде и наш председник и Аљбин Курти, како Борељ може да даје такве изјаве. То не могу да схватим“, каже он.
Према Петронијевићевим речима, у јучерашњим преговорима нема ничега што није проблематично. Прво, проблем је што је посредник у преговорима Европска унија. Заправо, каже наш саговорник, чак се ни не ради о ЕУ, већ о ад хок окупљеним земљама.
„Какав је њихов кредибилитет? Какве су њихове гаранције за спровођење било чега што би се договорило, било на штету, било на корист? Никаква, као што су Бриселски (не)споразуми. Шта је са Заједницом српских општина? Зашто она није услов свих услова? Она је тамо била прећутана. У том нацрту нигде се не помињу документи УН, Резолуција 1244. А све се, као, подразумева и подводи се под поштовање међународног права“, коментарише Петронијевић.
Сваки елемент јучерашњег састанка је нејасан, увијен, закукуљен, направљен тако да би се сви збунили, додаје он.
Оно чега се Петронијевић, како каже, највише плаши, јесте да је све направљено само зато да би се „нешто урадило испод жита“, а своју тезу поткрепљује српским искуством. Када су међународни посредници били чак и јаснији и говорили ствари које су ишле у корист Србије, окретали су ствари против ње.
ЕУ као уличарски насилник
„Оно што је чињеница је да ми не можемо да откажемо преговоре јер је очигледно да се према нама врши таква врста притиска да би било какво одустајање Србије од тога а приори значило окривљавање Београда за све“, каже Петронијевић.
Поступање ЕУ он пореди са понашањем насилника – своју жртву прво туче зато што нема капу, а када стави капу, зато што има капу.
„Једноставно им је немогуће удовољити. Оно што ми једино можемо да урадимо, то је да не смемо да не учествујемо у томе, а исто тако не смемо ништа ни да потписујемо“, сматра Петронијевић.
Сада се већ појављују мишљења да и усмени пристанак значи обавезу у међународном праву; то је донекле тачно, објашњава Петронијевић, усмени договор има одређену снагу у међународном праву, али Запад је изиграо чак и оне обавезе према Србији на које се обавезао писменим путем. Петронијевић подсећа на споразуме о бившој Југославији или обавезе према Русији – све што су потписали или су изиграли, или су окренули против Србије.
Међутим, има и нечег доброг у целој ситуацији – Србија би у овим условима могла да добије на времену без икаквог обавезивања и потписивања, што је, према Петронијевићевом мишљењу од круцијалног значаја.
„Оно што су они објавили није никако добро за нас. Оно не ваља –члан четири, став два, члан пет, став један – то је нешто што је апсолутно неприхватљиво и сматрам да су наша делегација и сам председник свесни тога“, закључује Петронијевић.
Непосредно након састанка европских посредника са српским председником Александром Вучићем и премијером привремених институција у Приштини Аљбином Куртијем, високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељ изјавио је да су се Вучић и Курти сагласили око нацрта европског плана за КиМ. Ово су демантовали, како сам Вучић, тако и Курти и амерички представник за Западни Балкан Габријел Ескобар.