Годину дана после почетка украјинског сукоба Европа покушава да се ослободи зависности од руског угља, гаса и нафте, али када је реч о атомској енергији ствари стоје другачије. Према подацима Међународне енергетске агенције, економске санкције ЕУ за руски угаљ и нафту заувек су промениле трговину и знатно погоршале положај Москве. Увоз угља је пао на нулу, а увоз руске нафте преко мора је проглашен нелегалним, наводи „Политико“.
Што се тиче атомске енергије, ситуација је, како истиче лист, много сложенија за ЕУ – како из историјских, тако и из практичних разлога.
Након „Хладног рата“ конкуренција у глобалном нуклеарном сектору је атрофирала, а реактори совјетске производње у ЕУ су и даље били повезани с горивом из Русије које је било произведено по наруџбини. Захваљујући томе Москва је постала кључни играч у тој области.
Према наводима Агенције за снабдевање ЕУ нуклеарним материјалима, 2021. године руски државни атомски гигант „Росатом“ је испоручио за европске реакторе 20 одсто природног уранијума, а омогућио је и услуге конверзије и обогаћивања уранијума, пише „Политико“.
Према истраживању британског Краљевског института РУСИ, прошле године је цена увоза нуклеарних технологија и горива из Русије у целом свету премашила милијарду долара. Према подацима експерата тог института, међу европским државама је забележено смањење увоза руског нуклеарног горива у Бугарској и Чешкој, али се примећује раст увоза у Словачкој, Мађарској и Финској.
Иако испоруке уранијума из Русије могу бити замењене увозом из других држава за годину дана, европске електране с нуклеарним реакторима руске производње раде само на гориво које се производи у Русији. Према подацима експерата, данас у ЕУ ради 18 таквих нуклеарних електрана.
Према наводима листа, питање санкција против руског нуклеарног сектора било је скинуто с дневног реда још и пре него што је почело његово разматрање. Најватренији противник те идеје била је Мађарска, која заједно са Словачком, Бугарском, Финском и Чешком, има реакторе руске производње, за које нема алтернативног горива.
„Политико“ наглашава да је за замену „Росатома“ када је реч о услугама конверзије и обогаћивања уранијума потребно седам до десет година, и то уколико се знатно инвестира у тај сектор.
Истовремено, Финска је прошле године одустала од пројекта изградње нуклеарне електране руске производње на својој западној обали, због чега је „Росатом“ поднео судску тужбу.
Раније овог месеца у експлоатацију је уведен нови словачки реактор „Моховце 3“ совјетске конструкције, који ће Русија снабдевати горивом најмање до 2026. године. Истовремено, Мађарска је продубила везе с Русијом, одобривши прошлог лета изградњу још два реактора у својој атомској централи у Пакшу, која је учвршћена споразумом о дугорочном кредиту од 10 милијарди евра, наводи „Политико“.