Табаковићева је, на отварању јубиларног 30 Копаоник бизнис форума, указала да достиже вишедеценијске максимуме у великом броју земаља, а да су у Србији у 2022. на инфлацију највише утицали цене енергената и хране.
„У Србији нисмо закаснили са реакцијом, постепено смо од октобра 2021. године заоштравали монетарне услове, прво повећањем извршне репо стопе. Монетарне услове прилагођавамо чешће и то нам даје флексибилност у вођењу монетарне политике“, рекла је Табаковићева.
Подсетила је да је од априла прошле године референтна каматна стопа повећана са један одсто на 5,5 одсто.
„Помогли смо и отплату кредита, а мере Владе Србије ублажиће утицај трошковних притисака из иностранства на грађане и привреду“.
Говорећи о очекивањима за наредни период, рекла је да ризици у свету остају, али да нове пројекције у односу на трећи лањски квартал дају разлоге за оптимизам.
„И у Србији фебруарске макро пројекције указују на поправљање у свим сегментима, пројектована инфлације је први пут за последње две године нижа него у претходној пројекцији. Крајем ове године би требало да буде дупло нижа него на почетку године“, казала је Табаковићева.
Инфлација би 2023. и 2024. године, према њеним речима, требало да буде нижа од пројектоване.