То за Спутњик каже др Слободан Аћимовић, професор Економског факултета у Београду на предметима који се баве логистиком, саобраћајем и инфраструктуром.
Предлог за разматрање за „Катар ервејз“
Председник Србије Алксандар Вучић у Дохи је обзнанио да је емира Катара, шеика Тамима бин Хамада ал Танија замолио да размотри да ли постоји интерес да „Катар ервејз“ постане стратешки партнер „Ер Србије“. Предочио је да је српска национална авиокомпанија данас у потпуности у српским рукама, да припада српској држави, која, како је рекао, гледа да у будућности избегне неке ризике.
Неке материјале и анализе о „Ер Србији“ и њеном пословању предали су Катару, рекао је Вучић, најављујући да ће тимови из Дохе доћи у Београд да о томе разговарају са нашим.
Ер Србија би да Катар ервејз постане њен стратешки партнер о чему је председник Србије разговарао са катарским шеиком
© Патрик Барницке
„Не можете расти ако не отварате нове линије, а не можете их отварати ако немате довољно инвестиција. Претпостављам да је то један од главних разлога зашто се Србија определила да предложи стратешко партнерство „Катар ервејзу“. Ми смо имали среће као „Ер Србија“ да паметном одлуком прошле године нисмо прекинули летове за Русију и да су на тим летовима профити вероватно били многоструко већи него генерално. То ће да траје неко време и треба размишљати о будућности куда летети и са којим инвестицијама“, каже Аћимовић.
Нема раста без улагања
А „Ер Србија“ је најавила да ће расти. Генерални директор компаније Јиржи Марек пре месец и по дана рекао је да је циљ да ове године достигну двоцифрени раст саобраћаја, да у транзиту имају више од 30 одсто путника, а укупно најмање три милиона, што је историјски резултат.
Он је Танјугу изјавио да је "Ер Србија“ забележила значајан напредак у пословању, да је први пут од избијања пандемије остварен позитиван нето и оперативни резултат, уз профит од 21 милион евра, без иједног евра државне субвенције.
Марек је најавио да „Ер Србија“ шири мрежу нових дестинација, а већ на пролеће линије за Египат и Чикаго.
Вест да се отврају нове линије, је, по оцени нашег саговорника, добра, али је очигледно да су за раст потребна додатна улагања.
„Један од битних разлога зашто се тражи стратешки партнер јесте када основна фирма не може тако брзо да расте, односно, да нема довољно инвестиција, па је онда потребно да неко као стратешки партнер дође са мало већим капиталом да би подржао инвестиције. Претпосатвљам да би „Ер Србија“, тржишно гледано, могла да отвори и неке додатне линије, али да нема довољно авиона, или не може довољно да их узме на лизинг јер је, једноставно, мања компанија“, истиче стручњак за саобраћај.
Обнављање флоте
Управо на обнављање флоте као на један од стратешких циљева „Ер Србије“ указао је њен генерални директор. Марек подсећа да је 2012. тадашњи „Јат ервејз“ имао 11 авиона, а да данас, уз недавни долазак последњег АТР 72 – 600, „Ер Србија“ има флоту од 24 авиона, међу којима и три широкотрупна за дуголинијски саобраћај.
Ер Србија је од новембра богатија за трећи широкотрупни авион који ће летети на дугим линијама, у Америку и Азију
© Tanjug / ALEKSANDRA ZDRAVKOVIC
То је очигледно недовољно јер „Ер Србија“ која лети на 87 рута у Европи, Северној Америци, Азији и Африци, најављује и 19 нових.
Није, међутим, лако тражити стратешког партнера у ситуацији када се авио-саобраћај још није у потпуности опоравио. Током пандемије та привредна грана, уз туризам, била је једна од најпогођенијих глобално, а у једном тренутку авиони били потпуно приземљени. Национални италијански авио превозник „Ал Италија“ је тако октобра 2021. године престао да постоји. Немачка „Луфтханза“ је да би преживела добила помоћ немачке државе од девет милијарди евра коју је вратила пре пола године, годину дана пре рока и сада је опет у приватном власништву.
Опорављање после пандемије
На крају прошле године је, како је пре месец дана објавио Ројтерс, „Луфтханза“ је забележила преокрет у пословању, остваривши оперативни профит од 1,51 милијарду евра. То је, ипак, и даље 34 одсто мање у односу на 2019. годину, док је промет путника достигао 72 одсто саобраћаја из те године. Уједно је смањила нето дуг са девет на 6,9 милијарди евра.
На питање где у и даље ровитој постпандемијској ситуацији тражити стратешког партнера у авио-саобраћају, Аћимовић нема дилему.
„Очигледно у том делу света где је Србија отишла да то тражи. Претпостављам да је у том свету, не само по питању авио-саобраћаја, него ево и по питању извоза воћа и поврћа - много тога може да се освоји. Није само ЕУ тржиште ка коме ми треба да будемо оријентисани, него, напротив, треба отварати нова тржишта“, истиче Аћимовић.
Катар то може
„Катар ервејз“ је четврта најбоља авио-компанија на свету, једна од пет авио-компаније света која је награђена са „пет звездица“. Национална авио-компанија Катара са седиштем у Дохи, основана крајем 1993. године у власништву је чланова краљевске породице Катара. Обавља летове до 91 дестинације, а у флоти има 84 авиона, укључујући и теретне, а поручила је још 144 летелице.
Какве су шансе да Ер Србија у таквој компанији добије стратешког партнера? Верујем да ћемо ускоро имати прилику да угостимо шеика Ал Танија у Београду, рекао је Вучић, а тада би вероватно било извесно да ли су Катарани уопште заинтересовани за ту причу.