Криза у авио-саобраћају неће бити кратког даха – враћа ли се железница
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Слике хаотичних призора са аеродрома широм Европе и САД после отказивања и померања летова, у околностима у којима се налази свет, по свему судећи нису само тренутне. У време прескупих енергената и скупих авионских карата, а све мање солвентних авио-компанија и мањка летачког и аеродромског особља, повратак железници изгледа као реална опција.
Судећи по најновијим вестима, време железнице не да није прошло него тек долази. Ових дана је у Истанбулу основан Министарски координациони савет Бугарске, Мађарске, Србије и Турске који ће пратити све инвестиције у саобраћајну инфраструктуру, првенствено у железницу. Хрватски премијер је управо најавио да је железница највећи приоритет. Немачка је још у мају увела месечну карту за превоз железницом по цени од само девет евра. Том картом су покривени и „Регионал експрес“ возови, који уобичајено повезују градове на удаљености до 150 километара. Суочена са енергетским проблемима, у намери да смањи зависност од руског гаса, Немачка је најавила, нови план јавног превоза.
Повратак железнице
Повратак железнице, која је представљала крвоток индустријске револуције 19. века, чија је златна ера била између два светска рата, у овоме веку је стидљиво је најављен као део зелене агенде као еколошки много прихватљивије, јер штити климу.
Повратак на велику сцену јој, међутим, по свему судећи, крче кризе – прво пандемијска када је био приземљен авио-саобраћај. Од тога се авионске компаније честито нису ни опоравиле, а неке су и отишле у историју, када је кренула инфлација, висока цена енергената, да би ове године све досолила украјинска криза. Антируске западне санкције су довеле до астрономског раста цене свих енергената, па и керозина.
„Данас је авио-саобраћај у великим проблемима. Велики је недостатак и летачког особља и оног на аеродромима. Наравно ако неко нешто губи, други мора да добије. Железница самим тим може да преузме макар један део тог колача. Нарочито ове брзе и врло квалитетне железнице“, каже за Спутњик професор Економског факултета, др Слободан Аћимовић.
Због свега тога само у последњој недељи јуна је, према проценама, одложено или отказано више од 40.000 летова широм света.
Расте интересовање
Железница је већ почела да преузима токове робе између Азије и Европе
© AFP 2023 / LIU JIN
Европски експерт за железнички саобраћај, др Либор Лохман, сматра да би владе као прву меру саобраћајне политике, требало да имају ревитализацију постојећих и изградњу нових пруга. Квалитетна инфраструктура данас је од есенцијалног значаја за развој железничког саобраћаја и без ње, како је упозорио, нема ни железнице. А само у Немачкој, земљи са изузетно развијеном железницом, њена мрежа је систематски смањивана, па је од 1995. „нестало“ 15 одсто шина, а од 11.000 фабричких железничких станица „угашено“ више од 9.000.
Железница већ конкурише
Лохманов колега, Жан Пјер Лубину железницу данас види као главни вид превоза јер повезује не само земље, него и континенте. Пре годину и по дана укупна размена Европе и Азије била је вредна 600 милијарди долара, од тога се железницом превозило свега један одсто. Процена је, међутим, да ће транспорт робе годишње расти 18 одсто, а путника 15 процената и да су зато неопходне интеграције железнице Европа-Азија.
Аћимовић, који предаје групу предмета који се баве логистиком, саобраћајем и инфраструктуром, каже да је железница већ почела да преузима токове робе између Азије и Европе и очекује да ће то још више да чини.
„Видели смо да се у склопу новог Пута свиле ради неколико тих рута. Неке већ функционишу, тако да у том робном смислу железница може да конкурише, нарочито сада поморском саобраћају зато што на пример, између Кине и Европе железница може пре да стигне него поморски саобраћај. Она то може за неких двадесетак дана, а поморски саобраћај сада иде и на 60 дана“, напомиње наш саговорник.
Зависи, додаје он, како који брод, али између 30 и 40 је најмање, што значи да железница може да буде дупло бржа и може да преузме средње и велике даљине.
Само за недељу дана отказано је око 40.000 летова што је створило хаос на аеродромима широм света
© AP Photo / Frank Augstein
Авионски превоз, поготово уз садашње цене горива, тешко да може да буде исплатив.
Улагања у железницу
Ако су у питању краће раздаљине, испод 300 километара, ту је, истиче он, и даље неприкосновен друмски саобраћај. Да би била конкурентна железница би морала да буде брза и ефикасна ако је реч о путничком саобраћају, или у случају робног да има индустријске колосеке, да практично улази у дистрибутивне центре, или такозване суве луке.
Немачка која је јефтином месечном картом за воз решила да привуче путнике, прошле године је не само определила да у наредних пет година уложи око 200 милиона евра у своју иначе добру железницу, него је и смањила издатке за својеврсну железничку путарину, накнаду за транспорт шинама.
Маркус Герисинске из Удружења немачких превозника тврди да опет расте интересовање за железницу, чак и код релативно мањих фирми. Он сматра да је позитивно и то што је више новца на располагању за интермодалне терминале у којима би и фирмама којима се не исплати да имају сопствени железнички прикључак било могуће да претоваре робу са камиона на воз.
