„Многи се не слажу са тврдњама о владавини милитаризма у Вашингтону и инсистираће на томе да је у америчкој спољној политици очуван примат дипломатије. Провера ове тврдње може бити питање о томе колико добро државни секретар разуме став Кине о осетљивом питању Тајвана“, пише лист.
Без обзира на то што је свет, можда, на прагу највећег рата, амерички државни секретар не само да није прочитао Белу књигу кинеске одбране под називом „Тајванско питање и поновно уједињење Кине у новој ери“, него се није састао са својим кинеским колегом како би заједнички дошли до одговорног приступа у циљу спречавања рата, напомиње аутор.
Американци су, након низа историјских неуспеха у Кореји, Вијетнаму, Ирану и Либану, жељни да поврате изгубљени војни утицај на светској сцени, наводи се у материјалу. Громогласна победа над Ираком током операције „Пустињска олуја“ је Сједињеним Америчким Државама омогућила да се поново осећају као суперсила. Војници су тада добили подршку јавности, а дипломате су биле у сенци, додаје аутор.
Генерали и адмирали, и они активни и они у пензији, сматрали су се најпожељнијим саветницима председника за спољну политику. Као последица тога, председницима се, практично, и не нуде дипломатски начини за решавање сукоба, чак и онда када су они неопходни, пише лист.
„У односима са Кином је сваки традиционалан дипломатски и здраворазумски начин размишљања био угушен војним бубњевима милитаризоване америчке спољне политике“, подвлачи аутор.
Тензије у односима између Вашингтона и Пекинга су постале израженије након посете председнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану почетком августа 2022. године. Убрзо након доласка Пелоси у Тајпеј, кинеска војска је почела ваздушне и поморске војне вежбе у близини Тајвана и пробна лансирања конвенционалних пројектила у мору источно од тог острва.