Према подацима Државног завода за статистику, у престоници Хрватске постоји око 300.000 домаћинстава, док број стамбених јединица износи око 393.000.
Претпоставка је да разлика од 90.000 станова нису празни станови, већ станови намењени за краткорочно или дугорочно изнајмљивање, али је до таквих података тешко доћи, јер је непријављивање станара, како би се избегао порез, учестало, преносе хрватски медији.
Нешто реалистичније бројке празних станова даје Хрватске електропривреда, на основу броја станова који имају годишњу потрошњу електричне енергије мању од 500 киловат-сати, док је потрошња просечног домаћинства око 3.500 киловат-сати.
На основу тих података, око 47.567 домаћинстава има потрошњу мању од 500 киловат-сати годишње, док је број прикључака на струју у престоници Хрватске 402.000.
Хрватски медији наводе да је узрок томе куповина некретнина као облик штедње, заштита од инфлације, трошење вишка зарађеног у туризму или куповина станова које ће касније користити деца.
Израчунали су и да је на тај начин у становима који нису у употреби „заробљено“ чак 7,35 милијарди евра, али под условом да се ради о просечном стану од 70 квадрата, чија је цена 2.100 евра по квадрату, колико износи тренутна цена у престоници Хрватске.