Како је истакао, Москва је приметила напоре УН усмерене на деблокаду домаћег извоза. Међутим, руске бродарске компаније и банке и даље се суочавају са санкцијама и баријерама које уводе Вашингтон, Брисел и Лондон иако су тамо тврдили да та ограничења не утичу на Русију.
„Украјински део заједничког пакета већ је продужен за још 120 дана. Али ми видимо да нема промена, нема резултата. У таквој ситуацији не можемо да наставимо да делујемо као да све тече глатко, без пропуста и неспоразума у спровођењу тих међусобно повезаних споразума који су потписани у Истанбулу. То и објашњава чињеницу зашто је руска страна донела одлуку да продужи црноморску иницијативу за извоз жита за 60 уместо 120 дана“, објаснио је Вершињин.
Након истека тог периода Москва ће проценити какав је напредак постигнут по питању испоруке руске хране и ђубрива. По речима Вершињина, од тога ће зависити судбина прехрамбеног споразума.
„По нашем мишљењу, тај период је довољан да се, не на речима, него на делима, постигне напредак у реализацији тих одредби које предвиђа меморандум између Русије и УН“, нагласио је Вершињин.
Он је додао да одлука Москве да продужи прехрамбени споразум за 60 дана нема никакве везе са политичким дешавањима у Турској.
У јулу прошле године представници Русије, Турске, Украјине и УН потписали су споразум који подразумева извоз украјинског жита, хране и ђубрива преко Црног мора из три луке, укључујући Одесу. Заједнички координациони центар у Истанбулу одговоран је за координацију кретања бродова. Сам споразум о житу део је пакета споразума који, између осталог, предвиђа деблокаду руског извоза хране и ђубрива. Москва је истакла да овај конкретан услов није испуњен, упркос обећањима УН.