КУЛТУРА

Како је трупа са Врачара постала расадник талената: Јубилеј Дадова уз „Избирачицу“ као пре 65 година

Нема позоришта које нема дадовца, на академији не постоји ниједна година која нема у класи бар двоје или троје. „Дадов" од 1958. године испуњава своју функцију да буде расадник талената - од Мише Жутића, Секе Саблић, Цеце Бојковић и Мире Карановић до Милана Марића и Милоша Биковића, каже редитељ Даријан Михајловић.
Sputnik
Представом „Избирачица“ у његовој режији која ће вечерас премијерно бити изведена свечано се отвара реконструисана зграда „Дадова“, али и обележава 65 година постојања ове важне позоришне адресе.
Када је Омладинско позориште „Дадов“ 1965. године победило на Светском фестивалу аматерских позоришта у Монте Карлу са представом „Избирачица“ (у којој су играли Светлана Бојковић, Бранко Цвејић, Милош Жутић), оснивач француског националног театра Жан Вилар је изјавио да трупу са Врачара красе рад, укус, префињеност и таленат.
Скоро шест деценија касније исти комад Косте Трифковића са новом генерацијом глумаца и у режији Даријана Михајловића на симболичан начин враћа причу „Дадова“ – на његов почетак.

„Нисам дуго размишљао када су ме питали шта треба да отвори реконструисани 'Дадов' зато што је то вероватно један од најпознатијих комада који се играо од 1958. када је 'Дадов' основан и то у звезданој подели. Тај комад је био један од најбољих репрезената српског театра када је гостовао у Монте Карлу и када је чувени Жан Вилар рекао да је то енциклопедија позоришта. То је био један од разлога што сам рекао да 'Дадов' изабере тај наслов за важан тренутак у својој историји – завршену прву и једину своју реконструкцију. Можда једино важнији догађај је био пресељење из Молерове улице на данашњу адресу“, каже Даријан Михајловић за Спутњик.

Дадов учи људе да буду бољи од себе

Поводом отварања обновљене зграде и 65 година најстаријег омладинског позоришта у Београду, поред премијере „Избирачице“, данас се отвара и изложба фотографија „Дадов: некад и сад/ Реконструкција 2022/23“ Предрага Митића, приказан документарни филм „Тамо где снови почињу“ и откривена Плоча захвалности заслужним личностима за трајање и реконструкцију „Дадова“.
Даријан Михајловић
„Када су ме питали ко је све од наших глумаца из 'Дадова', рекао сам да ми је лакше да кажем ко није. Својевремено је Јован Ћирилов истакао да је 'Дадов' ослонац репертоара свих београдских позоришта. Заиста нема позоришта које нема дадовца, на академији не постоји ниједна година која нема у класи бар два или три дадовца. 'Дадов' од 1958. године испуњава своју функцију да буде расадник талената - Од Мише Жутића, Секе Саблић, Цеце Бојковић преко Мире Карановић до Милана Марића и Милоша Биковића. Видите да 'Дадов' научи људе да буду бољи од себе. То је разлог каснијег успеха дадоваца. Атмосфера позитивног такмичења, која овде влада, остаје за цео живот“, истиче Даријан Михајловић, члан Управног одбора „Дадова“ и професор у његовој Школи глуме и говора.
Представа "Избирачица" у режији Даријана Михајловића у Дадову
Михајловић примећује да млади већ у „Дадову“ искажу свој таленат који касније на академији и у професионалним театрима само потврђују:
„'Дадов' те не научи нешто специјално, као ни академија, већ сама чињеница да си се у конкуренцији изборио за сцену, значи да си много добар. Мени је један од оснивача 'Дадова' Зоран Ратковић, бивши редитељ Атељеа 212, рекао једном да се глумци из његове генерације нису много променили у односу на период када су били у 'Дадову'. Када овде постанеш 'првак', касније се то само потврди на другом терену“.

Нова генерација образованих и талентованих глумаца

Михајловић истиче да у „Дадову“ тренутно има много талентованих и образованих младих људи, који ће брзо отићи на академије и постати озбиљни филмски и позоришни глумци.
„Мене та њихова енергија испуњава и подсети на период када сам ја почињао и зашто сам се уопште определио за театар. Без тог контакта са младима човек уђе у рутину. Када радиш са младима, присуствујеш њиховом откривању позоришта, узбуђењу када први пут обуку костим. То је невероватно, малтене сам заборавио тај тренутак“.
Драго му је, каже нас саговорник, када види да се млади глумци везују за тему представе, да сарађују на њеној изради чак и када је у питању комад настао пре 150 година као што је „Избирачица“:
„Ја сам пре тачно 30 година почео у 'Дадову' и за нашу генерацију је бирање тема била важна ствар. Мислили смо да говоримо о важним стварима, да позориште може да мења свет. Наравно касније схватиш да је то утопија. Велико је узбуђење када видиш да се млади тематски везују са представу, да сарађују. Ми не причамо само о позоришту. У сали проводимо 99 посто времена, а имамо један посто када разговарамо и о другим темама и узбудљиво је видети како неки нови млади људи гледају на свет“.
Даријан Михајловић и глумци у представи "Избирачица" у Дадову

Проблеми младих душа

Михајловић истиче да је „Избирачица“, попут свих великих комада актуелна и данас:
„Када сам почео да радим на представи, видео сам да је тренутно на репертоару два професионална позоришта. Сама чињеница да толико редитеља види нешто у овом комаду у 2023. години говори о вечном квалитету који он поседује, само је требало да пронађем копчу са данашњим временом и видим шта је проблем младих данас“.
Јунакиња комедије „Избирачица“ је девојка Малчика, која потиче из једне градске породице. Она је размажена и намћораста девојка која на крају треба да схвати шта доноси такво понашање.
Представа "Избирачица" у режији Даријана Михајловића у Дадову
„'Избирачица' јесте проблемски комад који је још у време Косте Трифковића говорио о проблемима младих душа у преломним тренуцима када треба одабрати свој љубавни живот, али није ту реч само о љубавном животу, већ и о класном. Људи живе у одвојеним класним системима и комад говори о томе како се нека деца другачије сналазе у тим околностима, у транзиционом систему. Када је Коста Трифковић писао 'Избирачицу' систем је био стриктно капиталистички, изузетно класан, и говорио је о томе како је забрањена љубав између две класе уопште могућа. Али, оно што није могуће у животу - могуће је у позоришту“, закључује Михајловић.
КУЛТУРА
„Није човек ко не умре“ у Звездара театру: Комад јаких емоција и катарзичног ефекта
Коментар