ДРУШТВО

Усташка идеологија у срцу Европске уније – јесу ли то вредности којима би Срби требало да стреме

Хрватски представници у Европском парламенту организују конференцију о хрватском кардиналу - „Блажени Алојзије Степинац – сведочанство вере, устрајности и наде“. Овакве манифестације нису неуобичајене за ЕП у којем се својевремено одржала и изложба посвећена животу и делу овог најпознатијег усташког идеолога.
Sputnik
Најава конференције уследила је непосредно након одлуке Ватикана да се питање канонизације Степинца стави на чекање. Папа није категорички одбио хрватске захтеве за канонизацијом, али људи блиски њему као и они који су били укључени у рад комисије за истраживање Степинчевог лика и дела тврде да се оно готово сигурно неће више покретати докле год папа Фрања „седи“ на Светој столици.

Усташа Степинац – радо виђен гост у ЕУ

Историчар Немања Девић сматра да Хрватска, након неуспешног покушаја рехабилитације политичког вође Независне Државе Хрватске Анте Павелића, сада покушава да рехабилитује њеног духовног вођу – загребачког надбискупа Алојзија Степинца.
СРБИЈА
Дачић: Пут помирења не иде преко Степинца, несхватљиво је шта организује Европски парламент
Девић наглашава да се не ради о судској или историјској рехабилитацији, већ покушају проглашења свецем човека који је још пре почетка Другог светског рата изјавио да би се Србија „уз добре пастире могла покатоличити у пар деценија“, а који је на српску културу гледао као на нешто априори лоше јер је -„супротстављено Западу“.
Савремена Хрватска је Степинца већ рехабилитовала „на терену“, а сада то чини лобирајући пред међународном заједницом. У томе, судећи између осталог и по иницијативи за ову конференцију у Европском парламенту, очигледно има успеха, каже Девић за Спутњик.

Бандера у Украјини, Степинац у Хрватској

Он напомиње да је српска историографија одавно „рашчистила“ са питањем које су и какве Степинчеве „заслуге“. Докази су многобројни и неспорни, а сви указују на то да је кардинал Степинац био водећа фигура усташког режима и један од главних идеолога стравичних злочина који су почињени над Србима у Хрватској за време Другог светског рата.
Војници Азовског батаљона полажу заклетву у Кијеву пре одласка у Донбас
Изгледа да слепи антикомунизам и русофобија појединих европских званичника неретко воде и ка рехабилитацији личности из фашистичког миљеа. Таква тенденција се јасно уочава са следбеницима Степана Бандере у Украјини, а изгледа да у Бриселу имају поприлично слуха и за присталице усташа у Хрватској, каже Девић.
Он подсећа на речи Захара Прилепина из 2014. који је још тада упозоравао да је фашизам у Европи жив. „Те речи смо“, каже Девић, „игнорисали као прејаке, а сада фашизам гледамо у разним појавним облицима и с временом ће бити све огољенији“.

Благословио НДХ и Павелића

Покатоличавање Срба у Хрватској за време Другог светског рата билоје осмишљено и спровођено у склопу усташке стратегије решавања српског питања у Хрватској. По овој стратегији, трећину Срба је требало покатоличити и похрватити, трећину протерати, а трећину убити. Та геноцидна политика етничког чишћења спроводила се доследно од првог до последњег дана трајања нацистичке сателитске државе НДХ, а у њој су отворено и свесрдно учествовали хрватски свештеници под патронатом Ватикана.
Алојзије Степинац је одмах благословио стварање „католичке државе“,а два дана по проглашењу НДХ, 12. априла 1941. године састао се са Славком Кватерником, озлоглашеним усташом који је са својим казненим експедицијама организовао и изводио масовне покоље и стравична мучења Срба, Рома и Јевреја. Са главним политичким вођом НДХ, Антом Павелићем, први пут се састао пар дана након тога када је изразио своју пуну подршку новоформираној усташкој држави, а Павелићу дао благослов.
Алојзије Степинац и Анте Павелић
Кроз читав рат Степинац је активно сарађивао и помагао усташки режим, дајући му тиме легитимитет католичке цркве. Почетком 1942. Ватикан га је службено поставио за војног викара НДХ, а само годину дана касније Степинац се хвали Папи Пију XII како је успео да покатоличи преко 240.000 Срба из Хрватске. У другом писму изражава мишљење како би кроз 20 година сви Срби нестали из Хрватске уколико би се политика Анте Павелића доследно спроводила.
Коментар