Капитал је, како то економисти воле да кажу, најплашљивија роба, а панична реаговања након првих негативних вести су онда сасвим очекивана.
То је потврдио пад цене акција европских банака у просеку за 6,5 одсто, највећем од марта прошле године. При том је пад био већи код неких од највећих европаских банака. Ђукић у Спутњик интервјуу тако указује да су цене акција БП Париба пале 11,5 посто, Сосијете женерал банке за 11,1 проценат, немачке Комерцбанке 9,5 посто, Дојче банке 8,1.
Друга највећа шајцарска банка, Креди Свис, која је одавно у проблемима, изгубила је у дану чак четвртину вредности акција пошто је њен највећи акционар, Суверени фонд Саудијске Арабије, саопштио да нема намеру да обезбеди додатна средства за њену докапитализацију.
Спасавање европских банака
Ђукић каже да се овакав сценарио могао очекивати и објашњава зашто је пракса демантовала тврдње званичника Европске централне банке (ЕЦБ) да се криза после затварања три америчке банке које су углавном подржавале ИТ сектор, не може прелити на европске.
„Зато што после глобалне финансијске кризе постоји много већа осетљивост инвеститора на све негативне вести које долазе са тржишта као фактор изненађења. А то онда значи да је због чврсте пословне везе између америчких и европских банака логично и уопште није изненађујуће да имате чак и хировиту реакцију власника акција банака у Европи“, истиче банкарски стручњак.
Поготово, додаје он, када се тржиштем муњевито прошири вест да највећи акционар једне велике банке неће да је докапитализује, што се онда одрази на скепсу инвеститора.
Упркос уверавањима европских званичника да нема разлога за бригу, криза изазвана затварањем три америчке банке је изазвала пад акција европских банака
© AP Photo / Jeff Chiu
Након што је Централна банка Швајцарске са 54 милијарде долара подржала ликвидност Креди Свиса већ данас су њене акције скочиле 30 одсто. Аналитичари ЈП Моргана су, међутим, сумњичави да би то могло да умири забринутост инвеститора.
И даље без јасног сигнала ЕЦБ
„Морамо бити свесни чињенице да је када долази до нестабилности у финансијској економији кључна ствар–психологија. Имате прекомерно реаговање и у једном и у другом парвцу. Американци су то спречили интервенцијом, упумпавајући у ликвидност банака колико треба, а у Европи немамо јасне сигнале од ЕЦБ“, истиче Ђукић.
Једини сигнал који је до сада стигао од ЕЦБ је да ће на предстојећем састанку ретерирати, па неће повећати кључну каматну стопу за 50 базних поена, него за 25.
Разлог су државне обвезнице у портфељу банака, јер ако се интензивније подигне каматна стопа, њихова цена ће пасти и зависно од тога колико која банка држи тих обвезница бележиће и величину губитака.
Опет ће спасавати банке
На питање какво решење ЕЦБ може да понуди, он је мишљења да би опет могла да посегне за спасавањем банака. Американици, односно Фед као централна банка, министарство финансија и Федерална агенција за обезбеђење депозита, су одмах по банкроту своје прве банке, првом великом после 2008. године, одлучили да улију средства банкама за додатну ликвидност како би грађанима омогућили да дођу до својих депозита. То није значило и спасавање банака које су саме одговорне за управљање ризицима, али ни инвеститора који су улажући преузимали ризик.
„Европљани, односно функционери централних банака, регулаторних тела, после кризе из 2008. стално су потенцирали како се више неће дешавати случај да се на терет пореских обвезника покривају губици у банкама. Али уопште нисам сигуран да би се они сада придржавали тога када је реч о системски важним банкама“, каже професор банкарства на Економском факултету у Београду.
Он напомиње да банке које су слабо капитализоване, упркос томе што испуњавају стандарде предвиђене прописаном регулативом такозваног Базела 3, нису спремне за такве шокове и онда држава мора да интервенише.
Наш саговорник подсећа да су се поједине европске државе масовно задуживале да би покривале губитке банака, а ЕЦБ широко отворила врата упумпавању ликвидности. Он је уверен да би и сада у случају већег потреса на банкарском тржишту било тако. Цену несолвентности банака, поготово системски важних, како сматра, опет не би платили њихови акционари, иако би управо они требало да понесу тај терет.
На питање шта би у овој ситуацији борбе за инфлацијом значило додатно штампање пара за спасавање банака, он истиче да ови догађаји управо потврђују да је очекивање оних који дају наде да ће се инфлација у еврозони и Европи брзо сузбити, тешка илузија.
Банке српске, а европске
Народна банка Србије сматра да грађани могу бити уверени у стабилност и сигурност пословања банака, као и сигурност свих штедних депозита
На питање колико су у овој ситуацији, када се нису обистиниле процене ЕЦБ, сигурне банке у Србији које су готово 90 одсто у власништву европских, Ђукић нема дилему.
„Када наступи криза у земљама где су централе тих банака онда имате најприроднију реакцију да у земљама попут Србије или у окружењу, где оне имају банке у већинском власништву, дође до успоравања њихове активности или веће опрезности у кредитним пласманима и свему што је везано за подршку привредне активности“.
Он истиче да је у овој ситуацији одговорност на Народној банци Србије која треба благовремено, превентивно да контролише и будно прати шта се дешава из дана у дан, од банке до банке и увиди потенцијална жаришта и проблеме.
На потезу НБС
Уколико се процени да ће ниво капитала банке у будућности пасти испод минимума који је прописан онда се да налог акционарима да у тачно одрђеном року докапитализују банку. Уколико то не учине постоје санкције, укључујући и то да може доћи до одузимања дозволе , каже он.
„У највећим кризама, искуство је показало, најконзервативније управе банака које су биле ригорозне, захтевале су да се превентивно одржава много виши ниво капитала од оног који прописују регулатори. Оне никада нису имали проблеме“, закључио је саговорник Спутњика.