Ово нема нигде: Српски ђаци осетили чудеса на Хиландару док им код куће пуне главу...

Када је Хиландар горео у пожару, професор Пољопривредне школе у Пожеги, Милован Вуксановић, запитао се како би могао да допринесе обнови Свете српске царске лавре - онако како најбоље уме, да помогне манастиру радом, али да помогне и својим ученицима.

Повео је ђаке да део стручне праксе обаве на Светој Гори. Није морао да убеђује манастир да их прими, радо су пристали, као и ђаци, јер искуство рада у виноградима и маслиницима Хиландара за њих је драгоцено.

„Ми у пожешкој котлини немамо плантажне винограде, због климе, неповољних климатских услова. Онда сам, како кажу монаси, уз божији благослов, тада добио сагласност Министарства просвете и школске управе Ужица да можемо довести групу ученика да одраде део праксе на имању, тако да ово сада добија конотацију некаквог кампа“, каже овај међу ђацима омиљени професор.

Међутим, искуство рада у винограду и маслиницима није једини мотиви који одводи ученике Пољопривредне школе у Хиландар. Они јако добро знају на које место иду, какву су јединствену прилику добили.

„Пре свега је важно због српске историје, али то је и најсветије место православља, то је место које треба да посети не само сваки Србин, већ и сваки православац. Ја то не могу људима да опишем, то устајање свако јутро, некад у два, некад у три, четири, то је небитно, а будан си све до девет увече. Стајање, литургије трају, то је нека виша сила, није ти тешко, можеш, и драго ти је кад то урадиш. Једеш двапут дневно, идеш на литургије, радиш, а опет си одморан“, каже ученик Душан Антонијевић.

Његов друг Вукашин Јовановић додаје да је рад на имању светогорског манастира важан из још једног разлога;

„Прво у школском систему, али и са свих страна, тренутно нас "рокају" неком европеизацијом, да нас ставе у неки систем, да изгубимо оно што нас чини Србима, оно што чини нашу веру, нашу историју. Видите, одлазак на Свету Гору је, не само доживљај да видите манастир, цркву, помолите се, доживљај је да видите вашу историју, да се вратите у корене“.

Када је пре нешто више од деценије започело подизање нових насада винове лозе на поседима Хиландара, указала се потреба за више радне снаге. Овде су током сезоне орезивања боравили и радници из различитих делова Србије, али ученици нису били само радници, они су за манастир и млади људи којима је потребно учење и из других области. После неколико посета, дошло је до проширења сарадње.

„Први пут смо ове године имали и вероучитеља. Сада, када саберемо дневне обавезе ученика, уз јутарњу литургију, дневне обавезе у винограду, поподневни рад у делу манастирског дворишта и вечерњу службу, они су буквално у целодневном учењу“, објашњава професор Вуксановић.

Има и оних који на ово свето место нису ишли први пут, ученик Данијел Спасић са радошћу је прихватио други позив професора Вуксановића да оде у Хиландар.

„Тамо је другачији скроз свет, другачији су људи, много су бољи, мирољубиви су, осетиш неки мир, другачије је. Главни утисак ове године је што смо обишли и друге манастире, нове људе сам упознао, а кога год упознаш овде, сви имају неку своју причу, неки разлог због кога су дошли. Тај монашки живот који сам видео, једноставно, цео мој будући живот, остатак живота, биће другачији у односу на претходни“, каже Спасић.

Последњег дана боравка у Хиландару ученике је примио игуман Методије, захвалио се на помоћи и свима уручио поклоне.

Директор Пољопривредне школе у Пожеги Којо Бошковић за Спутњик каже да нема разлога да се сарадња са Хиландаром не настави.

„Трудимо се да деци понудимо најбоље услове, имамо и ђачки дом, ученици наше школе већином су деца из руралних подручја нашег краја, али и да их упутимо на оне који могу да им пруже даље знање“, каже Бошковић.

Школа на свом сајту тренутно промовише пројекат „Росотрудничества“, студирање у Русији, чији конкурс у нашој земљи реализује Руски дом. Ова стручна школа има уговор о сарадњи са Брјанским државним аграрним универзитетом и Белоруском државном пољопривредном академијом.