„Наш амерички колега је рекао да је говор представника непризнатих територија недопустив и да представља кршење резолуција. А, ево, на пример, позивање представника Косова на Савет је јавно кршење резолуције 1244 СБ УН. Узећемо у обзир принципијелан став америчких колега по овом питању“, поручио је Небензја.
Руски дипломата је упитао представника Албаније да ли сматра Косово територијом коју су признале УН, али албански дипломата није одговорио.
Небензјин говор је изазвао бурну реакцију албанског амбасадора Ферита Хоџе, који је рекао да у ситуацији са учешћем представника Косова и ДНР „нема ничег заједничког“ и да је поређење апсолутно вештачко.
У извештају Морозове који је накнадно објављен на сајту омбудсмана ДНР наведено је да је УН, Међународном комитету Црвеног крста и Уницефу било послато 600 писама о кршењима људских права и ратним злочинима Кијева, али да реакција није било.
Такође се истиче да су од почетка сукоба у Донбасу до специјалне операције у републици погинуле 4374 особе, док је 8 хиљада рањено. Према извештају, украјинске снаге од јула 2022. године користе забрањене мине „лепесток“ због чега је преко 90 грађана завршило са повредама различитог степена.
Претходно, Савет безбедности УН није дозволио омбудсману за људска права у ДНР Дарји Морозовој да се обрати на седници о хуманитарној ситуацији у Украјини, јавио је дописник Спутњика.
Током процедуралног гласања само четири земље су гласале за обраћање Морозове, укључујући Русију, Кину и Бразил. Против је било осам земаља, укључујући Сједињене Америчке Државе и Велику Британију. Три земље су биле уздржане. Да би се Морозова обратила било је потребно девет гласова „за“.