Размере свих ресурса арктичког мора још нису потпуно истражени и унети на мапу. Ипак, према проценама, тај регион садржи око једне четвртине светских залиха нафте и природног гаса. А нови морски путеви преко Арктика, који постају доступни услед топљења ледника, могу знатно да скрате време које је сада потребно за прелазак традиционалних комерцијалних морских путева, пише Блумберг.
Дугорочна конфронтација с Русијом
Како наводи агенција, Москва зарад заштите својих економских интереса активно размешта атомске подморнице, авијацију и другу технику у том региону, који има све већи стратешки значај за велике државе, попут САД и Кине.
Истовремено, снаге НАТО-а се припремају за заједничке вежбе за одбијање „фиктивне инвазије“, у чијој је основи осећај да, независно од онога што се догађа у Украјини, земље Северноатлантске алијансе очекује дугорочна конфронтација с Русијом. У тим маневрима учествују подморнице, десантни транспортни бродови, ловци Ф-35 и друга војна техника из разних земаља.
Више од 20.000 војника из Велике Британије, САД, Холандије и још шест земаља издржавају у арктичком леду мразеве који премашују минус 20 степени Целзијуса и јаке снежне падавине, како би притекли у помоћ Норвешкој, која се, према сценарију вежби, суочава с „ограниченом инвазијом“ са севера. Те заједничке 11-дневне вежбе усмерене су на то да се војни контингент припреми за преживљавање и борбена дејства у удаљеним арктичким регионима, објашњава се у тексту.
„Принуђени смо да имамо посла с нацијом која је показала како спремност, тако и способност да искористи војну силу на агресиван начин. То значи да смо дужни да гледамо унапред и да будемо спремни, као и да обуздавамо било каква слична дејства против било које земље НАТО-а када је реч не само о овом региону, него и о балтичком региону и другим територијама НАТО-а“, изјавио је недавно командант норвешке морнарице, контрадмирал Руне Андерсен.
Финска и Шведска сада такође желе да се прикључе Северноатлантској алијанси и, када се то буде догодило, седам од осам арктичких земаља биће чланице НАТО-а. То ће, како наводи Блумберг, значити да ће Алијанса у случају потенцијалног сукоба имати већу колективну моћ ако се имају у виду ресурси авијације, флоте и артиљерије, као и територија са железничком мрежом за превоз војске и технике.
Русија ће остати приметна на Арктику
Ипак, „јединствени фронт“, такође, може да постане нови изговор за саопштења Кремља да НАТО тежи да опколи Русију, тако да је она такоже дужна да појачава своје војно присуство на Арктику, наводи се у тексту.
„Ако Русија жели да буде велике држава, ако Русија жели да има поуздана средства за нуклеарно обуздавање, ако Русија жели непосредно да контролише ситуацију у сфери безбедности у Северној Европи, као и на Арктику, неопходно је да има врло снажан систем безбедности и војни положај на Арктику... Та реторика неће нестати, највероватније ће се само појачавати, пошто ће Шведска и Финска ступити у НАТО“, изјавио је у интервјуу за Блумберг Андреас Естхаген, виши научни сарадник Института „Фритјоф Нансен“ у Норвешкој.
Према мишљењу експерата, посебан интерес сада представља такозвани морски коридор Гренланд – Исланд – Велика Британија, кроз који руски бродови морају да прођу да би стигли до Атлантског океана. Када се нађу тамо, руске војне снаге потенцијално могу да створе препреке за комерцијалну бродску пловидбу или да пресеку линије војног снабдевања, да САД не би могле да пошаљу појачање у Европу. Саботажа подводних трансалтантских каблова за пренос података такође може да нанесе знатну штету.
„Изгледа да Путин жели да Русија остане приметна на Арктику“, оцењује Блумберг.
Током протеклих година у том региону поново су отворене старе војне базе из совјетског времена, а изграђене су и нове. Око две трећине руских атомских бродова, укључујући подморнице с балистичким ракетама и атомске офанзивне подморнице, припадају Северној флоти која се налази на Кољском полуострву.
Прошле године руски председник је објавио нову морску стратегију, обећавши да ће штитити арктичке воде „свим средствима“, укључујући хиперсоничне ракетне комплексе „циркон“.
Министар одбране Русије Сергеј Шојгу је објавио да ће руска арктичка војска добити око 500 савремених система наоружања, као и „потпуно радиолокационо покривање“ ваздушног простора Арктика.
Према речима Ребеке Пинкус, директора Поларног института у Центру Вилсона, поред заштите своје стратешке имовине, Русија као и друге земље посебну пажњу поклања својим економским интересима на Арктику.
Москва жели поузданије да заштити своје северне трговачке путеве и да добије приступ новим налазиштима енергената и ретких метала који се ослобађају леда услед климатских промена: „Због тога тежња Русије ка повећању војног потенцијала у руском делу Арктика има смисла“, наводи Ребека Пинкус.
Арктичка стратегија Кине
Како показује статистика, Арктик се загрева четири пута брже од остатка територије наше планете. Још дуготрајнији периоди у години, када се морски не замрзавају, дају могућност за повећање интезитета пловидбе и потенцијално лакши приступ природним ресурсима.
Према проценама Геолошке службе САД, унутар поларног круга могло би да буде око 90 милијарди барела неистражених залиха нафте и 1.670 трилијона кубних метара гаса, као и метала и других сировина неопходних за електрификацију региона.
Климатолози предвиђају да би већ средином овог века Северни пол могао потпуно да се ослободи леда, што би отворило трећу трансарктичку морску маршруту кроз међународне воде.
То би могло да буде кључ за развој арктичке стратегије Кине, која обухвата „Поларни пут свиле“, који повезује Источну Азију, Западну Европу и Северну Америку, пише Блумберг и подсећа да је Кина још 2018. године себе прогласила „приарктичком државом“.
Поред економских интереса, који се тичу риболова, енергетике и саобраћаја, Кина управља и истраживачким станицама које се налазе у Норвешкој и Исланду, а обавезала се и на то да прошири сарадњу с Русијом на Арктику.
Представници САД такође тврде да је кинески „шпијунски аеростат“ недавно нарушио њихов ваздушни простор изнад Аљаске, након чега га је америчка војска оборила изнад територије Јужне Каролине, подсећа Блумберг.
Према оценама Пинкусове, иако економски интереси могу у одређеној мери да одвлаче Русију од сукоба на Арктику, приближавање снага НАТО-а може да повећа ризик. Представници Северноатлантске алијансе су већ говорили о томе да ће се присуство НАТО-а у балтичком и арктичком региону појачати након пријема Финске и Шведске у Алијансу.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је у августу прошле године, такође, упозорио на арткичке амбиције Кине и растућу војну активност Русије у том региону. „Способност Русије да онеспособи савезничка појачања преко Северног Атлантика представља стратешки изазов за Северноатлантску алијансу“, рекао је Столтенберг.
Како наводе експерти, високотехнолошке подморнице Русије представљају један од највећих проблема за Алијансу на Арткику, јер их је веома тешко открити. У саставу Војно-морнаричке флоте Русије у овом тренутку је око 58 бродова, а од тога су 11 стратешке атомске подморнице с балистичким ракетама. У сфери подводног рата Русија би могла да представља „својеврсну асиметричну претњу против моћније западне алијансе, сматрају стручњаци.
Према мишљењу Волтера Бербика, доцента Војно-морнаричког колеџа САД, који предводи групу за арктичка истраживања, реална опасност од могућности да руска подморница стигне неоткривена са севера сада представља главни проблем за савезнике у НАТО-у и захтева „блиску координацију и сарадњу у оквиру Алијансе“, како би се гарантовала безбедност западних савезника.
НАТО појачава подводно надгледање Северног Атлантика уз помоћ хидролокатора и патролирања из ваздуха. То је област у којој ће Финска и Шведска моћи да помогну савезницима, пратећи и размењујући податке и пружајући подршку из ваздуха, објашњава се у тексту.