Председник Србије Александар Вучић изјавио је да у Охриду није ништа потписао, нити усмено изјавио да прихвата ни споразум, ни анекс споразума. Вучић је додао да је Србија спремна да ради на имплементацији до својих црвених линија.
У Охриду је у суботу одржан састанак на високом нивоу у оквиру дијалога Београда и Приштине. Састанак је сазвао високи представник ЕУ Жозеп Борељ а учествовали су председник Србије Александар Вучић и премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, а одвијао се уз подршку специјалног представника ЕУ Мирослава Лајчака.
Три кључна стратешка циља Србије
Миливојевић образлаже да о статусним питањима нема никакве промене, што је први циљ Србије, тако да је питање и положаја Србије, и Косова и Метохије у њеном саставу, и по Уставу Србије и по Резолуцији 1244 - непромењено, додаје наш саговорник.
„Није било никаквих преузетих обавеза у том смислу нити се шта променило без обзира на притиске друге стране и интересе посредника који имају разумевања за приштинску страну и то је први важан резултат, Друго је да је Заједница српских општина (ЗСО) била на дневном реду и да је добила приоритет и то у складу са интересима Србије, дакле, према споразумима из 2013. и са пратећим из 2015. Како ће се то реализовати то је друго питање, али то није сад прескочено и остало је као претходно питање и главни критеријум за успешност наставка преговора.“
Трећа ствар је да је Србија потврдила свој европски пут, односно ушла је у дијалог око решавања једног од услова за успешност на том путу, а то је разговор о нормализацији на релацији Београд – Приштина. Практично се ушло у разговор о неком правно обавезујућем споразуму који је један од услова за нову динамику.
Отклоњена опасност од санкција ЕУ
Да ли ће се та нова динамика манифестовати или не, не зна се, али су отклоњене опасности од могућих негативних последица тако да отпадају питања санкција или озбиљнијих претњи Србији, истиче Миливојевић.
Србија је остала у дијалогу и важно је да све оно што Србија црпи из преговарачког процеса и односа са ЕУ на политичком, економском и финансијском плану, остаје на снази.
„Наставак преговора је могућ при чему се мора имати у виду став Србије да нема говора о промени става како за статус Косова и Метохије, тако и за ЗСО и положај српског народа. У том смислу у наредном периоду преговори могу бити тежи и компликованији зато што сад разговарамо о животним питањима, а у будућности ћемо све више бити ближи статусним. А шта ће то бити, то је на дугом штапу. Сви рокови који се помињу мислим да немају никаквог смисла и не одговарају реалполитици“.
Сужен „суверенитет“ Приштине
На питање, да ли је реално очекивати да ће Аљбин Курти прихватити формирање ЗСО, Миливојевић одговара да лично не верује у то зато што је то питање везано за његову политичку судбину на унутрашњој сцени.
Међутим, то више није проблем Србије, то је сад Куртијев али и проблем друге стране – посредника. Како ће они то истеривати и шта ће даље радити, то је њихов проблем, није наш, али Србија од ЗСО неће одустајати јер то и даље сматра претходним питањем.
„А то је за Србију важно зато што се тиме и квалитативно мења и положај српског народа на Косову и Метохији али и преговарачка позиција, јер онда је 'суверенитет' власти у Приштини, као њено и деловање на целој територији Косова и Метохије знатно сужено, ако постоји институционализована ЗСО са свим надлежностима“, закључио је Миливојевић.