Албанци на Косову су ликовали тадашњем опозиционару Куртију који се није либио ни сузавца у скупштини како би на све могуће начине опструисао договоре са Београдом, а нарочито је био упамћен по протестима и нередима што у скупштинској сали што ван ње.
Од сузавца до ЗСО
Тако је током 2015. и 2016. Аљбин Курти заједно са својим посланицима у више наврата сузавцем блокирао рад скупштине када су на дневном реду биле теме попут Заједница српских општина и демаркације границе Косова са Црном Гором.
Доласком на власт највећи противник управо демаркације и ЗСО понављао је само како то нису добри договори, али у пракси на демаркацији није урадио ништа, а Заједницу српских општина опструисао је на сваком кораку уз много изговора и алибија да она није потребна српском народу и да је ЗСО само жеља Београда.
Заједница није успостављена ни после 10 година, али је бар како се у Охриду чини назире крај том одупирању Приштине или лично Аљбина Куртија који се од великог револуционара и борца против корупције и протагонисте нових радних места, са почетка премијерске каријере, из Охрида враћа као „издајник“ који на столу није поставио питање међусобног признања, Србије и Косова, већ као доносиоца „Тројанског коња“ косовске државности.
Спремају се и протести
Опозиција на Косову је најближа уличним протестима и да се са јавног скупа уз већу подршку грађана пошаље сигнал Куртију да је време за ванредне изборе.
Ту предњаче Демократска партија Косова чији је некадашњи председник Хашим Тачи у Хагу и Демократски савез Косова, странка коју је водио пређашњи премијер Иса Мустафа, а коју сада води Љумир Абдиџику. Те две странке имају највећи број опозиционих посланика у скупштини, а и највише присталица од свих опозиционара на Косову.
Улица је место где ће се тражити избори из простог разлога што је Куртијева снага и даље јака у самом парламенту, а рејтинг опозицији би покварило то што би за рушење Куртија морали да траже подршку Српске листе.
У принципу, на Косову нема политичара који није осудио Куртијево понашање у Охриду, ако их има они су посланици Самоопредељења који спорадично напишу на друштвеним мрежама по коју реч подршке, али брзо буду обасути негативним коментарима.
Све у свему, нови изазов косовских институција су избори у већински српским општинама на северу Косова који су заказани за 23. април, а пред дијалог у Охриду померени за 30. април. Некако се свима чинило да ће о тим изборима бити речи у Охриду, нарочито после јасне поруке Српске листе да на изборима неће учествовати јер се ништа од договореног након уклањања барикада није спровело.
И док је према Куртијевим речима питање изборног процеса ствар институција које су задужене за њихово спровеођење, пре свих Централне изборне комисије, огранака истих на северу Косова нема јер су ономад и они напустили Косовске институције, а на њихова места именовани су људи из других општина који ни не долазе на север Косова.
Спремају ли се општи избори
Све чешћи су шапати из Приштине да избора неће бити ни крајем априла, али да они могу бити у јуну ове године и то не само на северу и не само локални, већ општи ванредни избори на целој територији Косова.
Опозиционе странке раније нису имале амбицију за рушење Куртија већ су ми оставили простора да својим деловањем иде ка политичком самоубиству.
Он је од хоћу-нећу и од игре по живцима међународних представника најпре са таскама, па реципроцитетом, таблицама, узурпацијом српске имовина и коначном милитаризацијом успео да све блиске сараднике отера од себе и навуче гнев најпре чланова своје странке а затим и мешународних представника и амабасадора.
Самоуверен у своју моћ и остављен од стране опозиције да сам себе уништи управо долази до реалних шанси да изаше на црту свима који негодују његово понашање и његову политику, али је свестан да на будућим изборима врло лако може доживети фијаско попут локалних избора када је од 38 општина на Косову његово Самоопредељење у трци за градоначелника победило у само четири општине, иако су само осам месеци пре тога на парламентарним изборима освојили 51 одсто подршке бирача.