Курти је у интервјуу за РТК истакао да споразум није најбољи за тзв. Косово, али је прилика да се крене напред. Он је рекао да се у члану 10. европског предлога каже да обе стране потврђују да се сви досадашњи споразуми морају применити.
„Постоји удруживање у споразуму. Члан 10 каже да обе стране морају да примењују претходне споразуме који су обавезујући. Дакле, постоји 39 споразума који се морају спровести. Постоје споразуми попут оног за враћање катастарских књига, који је пети на листи“, објаснио је Курти, пренео је „Косово онлајн“.
Како је рекао, не пориче тако нешто, али додаје да је у члану 7, у којем се говори о српској заједници, реч о службама а не структурама.
„Ниво самоуправљања, без угрожавања уставног поретка Косова“, додао је Курти и указао да је имао више предлога, али да је, тврди, друга страна запретила да ће прекинути разговоре.
Курти је рекао и да је понудио три стуба за статут Удружења.
„Тражио сам три стуба Удружења. Ако се сложимо, у складу са Уставом и одлуком суда, са европским и америчким ставом о ова три стуба, сутра ћу вам донети нацрт статута. Сви су 19. марта ујутру могли да имају нацрт на основу ова три стуба. То каже самоуправа српске заједнице, а не српских општина на Косову“ , рекао је Курти.
Према његовим речима, када се помиње самоуправа српске заједнице, то постоји у оквиру заштите националних мањина.
Поновио је да је Србија одбила да потпише споразум у Охриду, јер, како је рекао, нема воље да га примени. Навео је да је он увек био конструктиван и да, према његовим речима, у последњем споразуму постоји равноправност између две стране.
„Већ смо имали индиције, па чак и чињенице да крше споразум. Очекујем да ЕУ пресуди и осуди неконструктивно понашање Србије“, рекао је Курти.
Додао је да увек тражи више него што се нуди, јер мисли и да Косову више припада.
Курти је рекао и да је Охридски споразум „де факто признање Косова од стране Србије“.
„Добро сам прочитао текстове и када видим да постоје овакви универзални концепти, када се урачунају независност, територијални интегритет, равноправност странака, онда сам конструктиван. Али, што сам био активнији и креативнији, то је настајао отпор друге стране, који је крунисан непотписивањем, јер и они знају, као и ја, да је то фактичко признање Косова“, рекао је Курти.
Навео је и да се односи између Косова и Србије не могу нормализовати без решавања злочина почињених током рата.
„По мом снажном уверењу, превазилажење, суочавање са наслеђем прошлости је генерички појам који се мора превести у многе ствари које су проблематичне између наше две земље. Односи се не могу нормализовати без решавања злочина почињених током рата и многих других питања која нису везана за рат. У анексу већ имамо питање несталих као хитно“, рекао је Курти.
Он је навео да се, по питању Српске православне цркве, у споразуму наводи „формализација статуса“, и да то не значи промену, већ да „нешто имате, али желите да се то формализује“.
„Рекао сам у Охриду да је Србија, колико знам, секуларна држава. Дакле, да би се формализовао статус, рекао сам да сам заинтересован да отворено разговарам са патријархом СПЦ Порфиријем“, објаснио је Курти и додао да је европским посредницима и председнику Србије поручио да нема смисла да верску институцију представљају званичници секуларне државе.
Како каже, речено му је „да патријарх одбија да се састане са њим“.
Говорећи о ставовима опозиције, каже да су акције лидера ДПК и ДСК и довеле до овакве ситуације.
„Често размишљам како би изгледао процес дијалога да они нису потписали ове споразуме“, рекао је Курти и додао да је спреман да пружи одговоре у парламенту.