У Каталонију је стигао из академије Самјуела Етоа у Камеруну, а после је доживео неуспехе у Француској и Аустрији, и забележио излете у Словенији и Србији.
У 27. години Бањак има иза себе доста авантура, а најдража му је тренирање у Барселони под вођством Тате Мартина и упознавање с легендама - Месијем, Пујолом и Инијестом.
У опширном интервјуу за руске медије дотакао се и Београда и Партизана, али је говорио и о свом земљаку Самуелу Етоу који је играо у Русији.
„Чуо сам за то од некога. Иначе, уопште не гледам фудбал, мислим и да не би требало. Само зато што га играм не значи да нужно морам да га гледам? Увек има других ствари које могу да се раде. Нисам фудбалски занесењак. Једино што не пропуштам је Светско првенство, тамо имам пуно другова који играју.“
© Sputnik / Григорий Сысоев
/ У домовини је недавно имао непријатност у сукобу на улицама, али је истакао да се надао да ће остати у својој држави.
„Опасност вреба у свим деловима света, било да је САД или Шпанија, где сам играо. На Рамбли (главна улица у Барселони) могу да те опљачкају. Видећемо како је у Нижњем. У Камеруну је недавно убијен новинар из политичких разлога. Као дете мислио сам да ћу се бавити политиком. Али следећи свог старијег брата заинтересовао сам се за фудбал. Један брат данас игра у Немачкој, други је, попут мене играо у Србији осам година.“
Поред Бањака, недавно је у Русију стигао и Саша Здјелар, који је био капитен Партизана у време када је дефанзивац носио дрес црно-белих.
„Пре Партизана, Саша је играо у Шпанији и то сам одмах приметио. Он је играч са специфичним српско-шпанским стилом: агресиван на лопти и истовремено зна шта да ради са њом. Волео сам да дајем Здјелару лопте између линија - истовремено, он није чекао пасове већ се стално нудио.“
© Sputnik / Алексей Филиппов
/ Здјелар се и даље прилагођава на Русију...
„На његовој позицији јако су важни захтеви тренера. Питање је и да ли систем у коме игра ЦСКА одговара Саши. Као дефанзивац, разумем оба система, и са тројицом и четворицом у линији. Са играчима-радилицама на средини је ситуација другачија. Сампер из Барселоне је на пример отишао у Гранаду и Лас Палмас, а тамо се играло са много мање поседа и више трчања, на шта није навикао у Каталонији. Зато се није усталио. Саша је дефинитивно способан за тако нешто. Има јак карактер, жели да се развија и свакога дана пружи нешто ново екипи.“
Један од главних утисака из Србије је и вечити дерби.
„Да, било је 1:1. Ја никада нисам изгубио против њих у животу. Штета што није било гледалаца због ковида, али у мом првом мечу за Каират - победили смо Звезду. Једна од најнезаборавнијих победа у животу.“
© Sputnik / Антон Денисов
/ Велики траг у Русији оставио је још један играч Партизана, Бибрас Натхо.
„Невероватно је како води игру, колико је добро разуме. У томе је Бибрас једнка као Ћави, по мом мишљењу. Можда није брз, али диктира темпо игре. Натхо је генерално један од најбољих са којима сам играо.“
Ипак, није Бањак много времена провео у Београду.
„Имао сам жељу да се скрасим после Олимпије. Али увек ми се није дало. У Партизану сам играо једно време (16 утакмица), а онда се променио тренер и - ћао. Имао сам уговор на три године, желео да останем, али нисам хтео да будем резерва, Дошао сам у Србију да играм, а само сам тренирао“, закључио је Бањак.
Имао је Бањак искуства са западњацима, конкретно играјући у аустријског Адмири и упоредио је тамошњи и руски народ.
„Другачији је смисао за хумор. Аустријанци и Немци су хладни, покушаш да бациш шалу и они не разумеју ништа. Стално мисле о послу, увек су заузети. Неће да попију кафу... Требало је времена да се навикнем. Прича се да су Руси хладни – Аустријанци су десет пута хладнији!“, навео је Бањак.