Портал с технолошким вестима CNET можда је најавио нови тренд када је прошле године тихо имплементирао АИ програм за писање неких текстова. Касније је био присиљен да објави неколико исправки јер је други медиј запазио да је бот направио неколико грешака, међу којима су неке биле озбиљне.
Матична компанија CNET-a касније је објавила смањење радних места, укључујући и у уредништву, али је руководство негиралода је за то одговорна вештачкаинтелигенција. Немачки издавачки гигант „Аксел Шпрингер“, власник „Политика“ и немачког таблоида „Билд“, био је директнији.
Вештачка интелигенција против тзв. независног новинарства
„Вештачка интелигенција има потенцијала да учини независно новинарство бољим него што је икада било – или да га једноставно замени“, рекао је радницима прошлог месеца Матијас Допфнер, први човек „Аксел Шпрингера“.
Хвалећи ботове попут ChatGPT као „револуцију“ за индустрију, најавио је реструктурирање које ће довести до „значајних смањења“ у производњи садржаја и лектури.
Обе компаније гурају АИ као алат за подршку новинарима и указују на рецентни развој индустрије. Задњих десет година медијске организације све више користе аутоматизацију за рутинске послове попут тражења образаца у економским подацима или извештавања о пословању подузећа.
Портали су опседнути „оптимизацијом претраге“, што укључује коришћење кључних речи у наслову како би их Гуглови или неки други алгоритми фаворизовали. Неки су развили властите алгоритме како би видели које приче најбоље одговарају њиховој публици и омогућили им боље таргетирање и оглашавање.
Губитак радних места?
Алекс Конок, аутор књиге „Медијски менаџмент и вештачкаинтелигенција“, каже да ће овладавање овим алатима АИ бити фактор који ће одредити да ли ће одређени медији пропасти у наредним годинама.
Употреба алата за стварање садржаја довешће до губитка радних места, али не у подручју аналитике или врхунског извештавања, сматра Конок. „У случају механизованог крака новинарства (спортски извештаји, финансијски резултати) мислим да алати вештачке интелигенције замењују, и вероватно ће све више замењивати, људе“, рекао је он.
С таквим се мишљењем не слажу се сви аналитичари. Мајк Вулдриџ са Универзитета Оксфорд сматра да је ChatGPT више налик „извиканом процесору“ па новинари не треба да буду забринути.
„Ова технологија ће заменити новинаре на исти начин на који су буџетске таблице замениле математичаре. Другим речима, мислим да неће“, рекао је он.
Међутим, и он је сугерисао да би бот могао да замени новинаре у најједноставнијим задацима. Француски новинари Жар Ронета и Морис де Рамбуту истражују у којој је мери вештачкаинтелигенција спремна да преузмеулогу новинара. Објављују билтен под називом „Квант“ написан и илустрован помоћу алата АИ.
Прошлог месеца представили су извештај на 250 страница који је написала АИ у којем су детаљно описани главни трендови с технолошког сајма ЦЕС у Лас Вегасу. Ронета је истакао да желе „да тестирају роботе и да их терају до крајњих граница“. Брзо су је пронашли.
Шта у ствари могу роботи?
Вештачкаинтелигенција није успевала да идентификује главне трендове са ЦЕС и није могла да напише смислени сажетак. Такође, поприлично се ослањала на „Википедију“. Аутори су открили да морају стално да интервенишу како би процес одржали на правом путу због чега, иако су програми могли да уштеде нешто времена, још нису били способни да замене праве новинаре.
Новинари су „захваћени синдромом велике технолошке замене, али ја у то не верујем“, рекао је Ронета.
„Роботи једноставно нису способни да праве чланке. Још постоји део новинарског посла који се не може предати“, додао је он, пренео је „Индекс“.