„Проблем је што пет чланица ЕУ због унутрашњих разлога не би признале независност тзв. Косова чак и кад би Србија то учинила“, оцењује аналитичар Дејан Вук Станковић.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен открио је да би, ако се примени оно што ЕУ назива „договором“ Београда и Приштине из Охрида, то отворило пут да пет земаља ЕУ које нису признале тзв. Косово, то учине. Дакле, права „мета“ имплементације Западног плана су Шпанија, Румунија, Словачка, Грчка и Кипар.
Блинкен је овако одговорио на питање демократске сенаторке Џин Шахин о његовим напорима да убеди пет земаља ЕУ које не признају независност тзв. Косова.
„То је свакако питање које настављамо да покрећемо, али такође мислим да нас овај споразум, ако се настави даље, заправо ставља на пут ка признању од стране ових земаља“, рекао је шеф америчке дипломатије.
Доследност америчке политике – притисак на пет земаља ЕУ
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже за Спутњик да је признање независности тзв. Косова од стране пет чланица ЕУ интенција француско-немачког плана ког су подржале САД. Уосталом, од Блинкена и америчке администрације не би требало очекивати ништа друго.
„Они све време причају да је Косово независно и сматрају да би сви то требало да прихвате, укључујући и Србију, тако да је ова изјава само потврда доследности америчке политике по питању Србије и Косова, односно читавог Западног Балкана. Никог то не би требало да чуди јер једноставно Американци су креатори независности Косова и доследно ту независност Косова бране у свим међународним форумима“.
Што се тиче признања Косова пет земаља ЕУ које до сада то нису учиниле, Станковић сматра да ће то ићи мало теже него што је Блинкен замислио, јер се све те земље плаше преседана и његове примене на њихова потенцијална етно-политичка сукобљавања.
Блинкенове пусте жеље: Без признања Косова све и да га Србија призна
Шпанија не може да прихвати сецесију ни у једном облику због проблема са Каталонијом, Баскијом и свим политичким импликацијама које независност Косова може да има на та питања. Словачка се, исто тако, дистанцира од независности Косова због потенцијалних проблема са мађарском мањином, а слично мисле Румунија, Грчка и Кипар.
„Тако да њихови разлози потичу пре свега из њиховог разумевања потенцијалног утицаја косовског преседана на домаће прилике и они секундарно гледају на косовско-српски конфликт. Без обзира на то што Блинкен каже, а радили су то и његови претходници, сумњам да ће Кипар, Грчка, Словачка, Румунија или Шпанија лако и брзо признати независност Косова“.
Чак и ако би Србија спровела 24 тачке из тог предлога, а председник Вучић каже да неће, Станковић сумња да би иједна од тих пет чланица ЕУ то учинила. Уосталом, амбасадор Кипра у Србији је јавно рекао да су прихватили француско-немачки план као основу за разговоре.
„Они нису прихватили консеквенце тог споразума. Исто тако и Србија је, у крајњој линији, рекла учествоваћемо у имплементацији свих тачака осим оних које отварају пут независности Косова и чланства у Уједињеним нацијама. Дакле, то што је Блинкен рекао то су његове жеље, те жеље су засноване на америчкој перцепцији дугорочних интереса. Оне су константне али околности су, барем кад је реч о тим земљама ЕУ и Србији, другачије“, закључио је Станковић.