Кућа Јеврема Грујића, место на коме је српска елита одлучивала о судбини државе

Њему у част у Етнографском музеју отворена је изложба „Поглед иза чипкане завесе“ која кроз различите сегменте приватног живота породице Јеврема Грујића и његових потомака, представља процесе европеизације српског друштва.

Кроз изложене предмете могуће је створити слику отменог живота београдских породица и на тај начин пратити формирање и развијање друштвених елита у периоду од 1850. до 1950. године.

Веома јасно установљени обичаји и манири на својеврстан начин одређивали су живот виших слојева становништва Београда. Део тог начина живота било је и опремање и улепшавања кућа и станова, декорисање по угледу на елегантне западноевропске амбијенте.

Тако је и Јеврем Грујић 1896. године за своју породицу подигао велелепну вилу у Светогорској улици број 17. Архитекта Милан Капетановић је здање пројектовао у духу француског необарока и неоренесансе, док је декорацију на фасади извео познати италијански уметник Доменико д’Андреа у стилу зграфита, што је редак случај у Београду.

Током 19. и 20. века, у пространим салонима овог здања, организовани су градски балови на којима се окупљала друштвена елита Србије и дипломатски скупови на којима су политички и интелектуални прваци тог времена одлучивали о будућности младе српске државе.

Ту је потписан тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена 1912. године, на коме је касније заснован Балкански савез.

Дом породице Грујић посећивале су многе значајне личности, међу којима је и краљица Марија Карађорђевић, која је долазила ненајављена и без протокола.

Пола века касније, 1967. године, у подруму породичне куће, отворена је прва дискотека у Београду, што је представљало социолошки „бум“ у савременој историји града.

Начин живота угледних београдских породица осликавао је атмосферу такорећи идиличног друштва, пуног хармоније и човекољубља.

Велика пажња посвећивана је образовању и културном уздизању младежи. Кућно васпитање и школски систем имали су за циљ стварање слоја становништва које ће активно учествовати у развоју друштвено-политичке сцене Србије.

Сваки сегмент живота имао је своја прихваћена, али не нужно и ригидна правила - како се организовала чајанка, како гала вечера, на који начин се облачило, како се понашало у друштву, који су се културни догађаји пратили и наравно изнад свега, како се водила бриљантна конверзација.

Упознајући различите генерације женских чланова породице Грујић кроз њихове активности, од уређења породичног дома по европском укусу до рада у женским патриотским друштвима, сазнајемо више о вредностима једне средине и једног времена, као и о положају жена из вишег друштвеног слоја.

Друштвени живот престонице, сагледан кроз личне предмете, односно кроз културно наслеђе породице Грујић и њихових наследника, омогућава увид у тежње српског друштва ка новим погледима на живот, новим перспективама и изазовима.

Потомци Јеврема Грујића - породице Шећеровић, Наумовић и Цонић, данас активно учествују у културном животу Србије кроз активности у породичном музеју и бројне културне пројекте у земљи и иностранству.

Дом Јеврема Грујића - Збирка Шећеровић Цонић препознатљив је симбол породичног континуитета, традиције српског наслеђа и место сусрета прошлости и будућности.

Преко 600 уметничких предмета красе ентеријер овог дома, међу којима се налазе дела највећих српских сликара, старо и ретко оружје из Првог и Другог српског устанка, намештај из 18. и 19. века, дарови чланова краљевских породица, дипломатска преписка, предмети од сребра, порцелана и фајанса високе занатске израде.

Отменошћу плене портрети великана с потписима Паје Јовановића, Уроша Предића, Стеве Тодоровића, Милоша Тенковића, Зоре Петровић, као и најстарија сачувана венчаница у Србији из 1850. године, која се састоји из неколико стотина хиљада сребрних нити.