РУСИЈА

Белорусија жели да „отрезни“ колективни Запад

Распоређивање руског тактичког нуклеарног оружја на територији Белорусије има за циљ да отрезни колективни Запад. То је одговор Москве и Минска на прелазак црвених линија и агресивну политику НАТО-а усмерену на подривање безбедности Русије и Белорусије, као и на политику САД, која своје нуклеарне арсенале држи у Европи.
Sputnik
Таква мера има превентивни, упозоравајући и одвраћајући карактер. Москва и Минск више пута су упозоравали на последице ширења војне инфраструктуре НАТО-а, на стварање америчког ракетног штита у Европи, проглашавали су неприхватљивост претњи Савезној држави Русије и Белорусије и безобзирну политику „пумпања“ оружјем кијевског режима.
Руски експерти оцењују да распоређивање тактичког нуклеарног оружја у Белорусији означава нову фазу у развоју војног савеза Москве и Минска. Ствара се јединствен одбрамбени простор и у том контексту, а и у контексту актуелних војних претњи, размештање тактичког нуклеарног оружја је оправдан и логичан корак.
„Oвде постоје два детаља. Прво, три пољске дивизије налазе се на белоруској граници. Тамо се налази и америчка војна база, постоји амерички систем противракетне одбране ‘иџис ашор’ који лако може постати офанзиван. На лансирне системе могуће је инсталирати не само противракете, него и ‘томахавке’. То су крстареће ракете дугог домета које могу имати нуклеарну бојеву главу. Дакле, Белорусија мора бити заштићена. Један од начина заштите Белорусије је постављање тактичког нуклеарног оружја на њеној територији. У том случају Белорусија би могла да употреби ово оружје против агресије из суседне Пољске“, објашњава руски војни експерт Виктор Литовкин.
Поред тога, око 150 америчких гравитационих нуклеарних бомби Б61 тренутно је ускладиштено у европским земљама - Италији, Немачкој, Белгији, Холандији, Турској и по свему судећи и у Грчкој, упозорава Литовкин.
Испоручивањем нуклеарних бомби Б61-12 Американци, с једне стране, желе да застраше Русију, док с друге стране, покушавају да Европљане држе у страху од нуклеарног рата.
„То је грубо кршење Договора о неширењу нуклеарног оружја. Штавише, НАТО има Комитет за нуклеарно планирање, који укључује све земље НАТО-а, осим Француске која своје нуклеарно оружје не поверава НАТО-у, и тамо планирају нуклеарне ударе на руску територију. У томе учествују све земље, па чак и мала Албанија. Ово је такође грубо кршење Договора о неширењу нуклеарног оружја“, истиче Литовкин.
Oко 150 америчких нуклеарних бомби Б61-12 тренутно је ускладиштено у европским земљама - Италији, Немачкој, Белгији, Холандији, Турској и по свему судећи и - Грчкој

Кад могу Американци, могу и Руси

Уговор, који је подржало 190 земаља 1970. године, обавезује земље потписинице – укључујући САД, Русију, Француску, Велику Британију и Кину – да смање своје залихе и забрањује другима да набављају нуклеарно оружје.
Према том Уговору, свака нуклеарна држава се обавезује да никоме неће предати то оружје или друге нуклеарне експлозивне направе, нити омогућити контролу над њима, било директно или индиректно; нити ће на било који начин помоћи, охрабрити или навести било коју ненуклеарну државу да га производи, на други начин набави или контролише нуклеарно оружје и друге нуклеарне експлозивне направе.
Свака од ненуклеарних држава потписница обавезује се да неће прихватити ни од кога нуклеарно оружје или друге нуклеарне експлозивне направе, нити контролу над њима, било директно или индиректно, напомиње Литовкин.
„Све су то одредбе Уговора САД и НАТО-а о неширењу нуклеарног оружја које су грубо, цинично прекршене. Из неког разлога, о томе нико не говори. Штавише, рећи ћу вам да су пилоти земаља у којима је распоређено америчко нуклеарно оружје обучени за употребу нуклеарног оружја, њихови авиони су опремљени системима за коришћење тог атомског наоружања. Путин је с правом рекао, ако они то раде зашто не бисмо могли и ми?! И ми ћемо то урадити“, подсећа Литовкин.
Руски председник Владимир Путин претходно је објавио да су Москва и Минск постигли договор да на територији Белорусије буде распоређено руско тактичко нуклеарно наоружање и нагласио је да ће то оружје бити распоређено без кршења међународних обавеза. Према његовим речима, оваква одлука донета је после саопштења Велике Британије да ће Кијеву слати оружје са осиромашеним уранијумом. Он је још додао да је Белорусија одавно тражила да Русија на њеној територији распореди своје нуклеарно оружје.
Москва тим потезом неће нарушити споразуми о неширењу нуклеарног наоружања и неће пренети контролу над својим оружјем Минску.
„Стога ћемо нуклеарно оружје поставити на територију Белорусије, белоруски пилоти ће бити обучени за употребу нуклеарног оружја, а њихови авиони ће бити опремљени специјалном опремом за употребу нуклеарног оружја. Ипак, сво ово нуклеарно оружје остаће под контролом Русије. Неће бити предато Белорусији, само ће, колико сам схватио, Белорусија у критичним тренуцима добити право да га користи. Поред тога, тамо ће бити распоређена и бригада оперативно-тактичког система ‘Искандер-М’, који такође има ракете са нуклеарним бојевим главама. Али опет, сво ово нуклеарно оружје, све ове нуклеарне бојеве главе биће у складиштима која ће почети да раде од 1. јула и они ће бити под контролом Русије. Још једном ћу поновити, у неком критичном тренутку, ако Белорусију нападне Пољска или нека друга земља, Минск ће добити право да користи ово оружје“, објаснио је Литовкин.

Како ће НАТО реаговати на руско нуклеарно оружје у Белорусији?

Руски експерти истичу да је Русија била принуђена на овај корак, подсећајући да Кијев није одустао од планова за стварање прљаве бомбе, што је био и један од разлога за започињање руске специјалне војне операције у Украјини, док Пољска, која се граничи с Белорусијом и руском ексклавом Калињинградом, намерава да повећа своје оружане снаге на 300.000 професионалних војника у наредним годинама, повећава војни буџет, купује тешко наоружање на велико, припрема инфраструктуру за америчке војнике и нада се распоређивању америчког нуклеарног оружја на својој територији.
Осим тога, будуће распоређивање руског нуклеарног наоружања у Белорусији промениће однос снага у региону и представља својеврсну изнуђену реакцију на улазак Шведске и Финске у НАТО.
Сада ће земље НАТО-а у својим концепцијама морати да узму у обзир да ће у случају сукоба са Русијом у њему учествовати и Белорусија и мораће да размотре не само војне способности Русије, већ и комбиновани војни потенцијал, логистику Русије и Белорусије. Осим тога, скратиће се и време лета руских ракета у случају сукоба.
НАТО је ову одлуку Москве назвао „опасном и неодговорном“, а ЕУ је спремна да уведе санкције у случају да Белорусија распореди на својој територији руско тактичко нуклеарно наоружање.
На питање какав би одговор НАТО-а и САД могао да уследи и хоће ли доћи до ескалације, Литовкин каже:
„Осим вриске са њихове стране, неће бити никаквих других потеза зато што ми не постављамо нуклеарно оружје на територију земаља НАТО-а, ми не изводимо нападе нуклеарним оружјем. Зато, шта они да причају, ми ћемо им рећи: ‘Прво себе погледајте, ми радимо оно што сте ви урадили. Ништа више од тога’“, каже експерт.
Литовкин напомиње да ће Москва, према руској војној доктрини, употребити нуклеарно оружје ако држава или коалиција држава са нуклеарним оружјем нападну Русију или њене савезнике.
Оружје које Путин планира да пребаци у Белорусију није стратешко нуклеарно оружје, већ је реч о тактичком оружју које је мање моћно. Има мале нуклеарне бојеве главе намењене за употребу на бојном пољу или лимитирани нуклеарни напад. Они уништавају мете на ограниченом подручју и не изазивају радиоактивну контаминацију великих размера.
Ово ће бити први пут од средине деведесетих да ће Москва имати нуклеарно оружје ван земље.
РУСИЈА
Није Русија Југославија, реаговаће на осиромашени уранијум
Коментар