Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти изјавио је да су албански званичници у Тирани, где је боравио у посети, подржали његов став да договор из Охрида значи, како тврди, „де факто“ признање тзв. Косова и истакао да је од Албаније тражио подршку за чланство Приштине у међународним организацијама.
Статус Косова није промењен у Охриду
Да ли Албанија може да испуни ове захтеве Приштине и у коликој мери и на основу чега је закључено да су преговори у договор у Охриду у склопу наставку дијалога Београд и Приштине де факто признање?
Дипломата Зоран Миливојевић напомиње да је Албанија тренутно у доброј позицији јер је нестална чланица СБ УН и да се тежи да с ета позиција максимално искористи.
„Албанија се од првог дана самопроглашене независности Косова ангажује за потврду косовске државности и то није ништа ново. Овога пута је само на сцени да се све то поново актуелизује,“ каже Миливојевић.
Међутим, цела та узајамна подршка Косова и Албаније, сматра наш саговорник, и ови састанци који су уследили као и поруке упућене са обе стране, више су у сврху јачања унутрашњих позиција и Раме и Куртија, него стварне могућности да Албанија нешто уради за Косово.
„Албанија не може да уведе Косово у УН као државу посматрача јер су за то потребни гласови две трећине чланица Генералне Скупштине, а друго, то мора да буде и иницирано на њеном нивоу, а на иницијативу одређеног броја земаља. Међутим, то није ни реално ни актуелно па према томе, од тога нема - ништа,“ истиче Миливојевић.
Тирана би пре могла да покуша да у европским институцијама помогне Приштини да извуче нека места, али, верује Миливојевић, и ту би била слаба пролазност.
Тирана и Приштина о спразумима
Што се тиче обостраног закључка Тиране и Приштине да је у Охриду постигнуто „де факто“ „међусобно признање“ Београда и Приштине, наш саговорник каже:
„Прво, нема никаквог међународног правног споразума који је важећи а који доводи у питање ранији статус Косова и Метохије, дакле ентитет Србије под протекторатом Уједињених нација у складу са Резолуцијом 12 44 и то је једина истина у целој причи,“ истиче Миливојевић.
То што свако тумачи у складу са својим интересима, додаје саговорник Спутњика, то је зато што постоје проблеми пре свега за приштинску страну на њеној унутрашњој сцени.
Рама и Курти су се договорили да ће следећи састанак две владе буде у јуну, а разговарали су и о досадашњој примени потписаних споразума и које нове споразуме могу да сачине.
Курти је додао да су представници институција подржали његов став да је споразум из Охрида „де факто“ признање Косова од стране Србије, и да члан 7 тог споразума који говори о самоуправи српске заједнице и помиње Савет Европе, заправо одговара оквирном споразуму за заштиту националних мањина.
Такође је рекао да се тачка 10 односи на све досадашње споразуме које је влада Приштине наследила из процеса дијалога у Бриселу, а којих је 39 за које су договорили да их треба применити и који су им важећи и обавезни.