Још један преседан на путу: Косово покушавају да увуку у Партнерство за мир
© Flickr / Marijanana
Пратите нас
Уколико је Америка због свог интереса суфлирала Едију Рами да од НАТО пакта затражи да се тзв. Косово прикључи Партнерству за мир, врло је могуће да ће се то десити, јер њима није у интересу да тај простор као и БиХ буде ван контроле ове западне војне алијансе односно, Америке, оцењује проф. др Митар Ковач, генерал – мајор у пензији.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Премијер Албаније Еди Рама позвао је генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да тзв. Косово укључи у програм Партнерство за мир. Како је рекао, Албанија жели да Косово буде укључено у Партнерство за мир иако, како је рекао, зна да постоје нека политичка ограничења појединих савезника, као и да је то споразумни механизам одлучивања.
На питање да ли новонастала геополитичка ситуација може да отвори врата чланство Приштине у Партнерству за мир професор Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, каже да се тај процес већ дешава и то, наравно, под патронатом НАТО пакта, али уз огроман притисак из Америке и Велике Британије.
Ако је то идеја Америке и Британије ствар је свршена
„Мислим да се стратегија Америке и Велике Британије намеће НАТО пакту, што је видљиво и по брзинском пријему Финске и Шведске у овај савез. Дакле, интереси Америке су примарни у односу на остале државе НАТО пакта које слепо следе и спроводе смернице које даје Америка,“ напомиње наш саговорник.
Ковач је сигуран да, ако је Америка оценила да због кризе у Европи треба да приме лажну државу Косово у неком ближем периоду у НАТО, онда није искључено да сада подрже њихову апликацију за Партнерство за мир.
„Тако би се одиграо неки процес припреме што би Косову дало простор да њихова тзв. војска добије признање као званична оружана сила лажне државе Косово чиме би се стекао бар један услов за њен пријем у НАТО. Сама партиципација у Партнерству за мир значи у суштини да имају своје оружне снаге,“ објашњава Ковач.
Америка не крије да жели шири албански простор
Ако до овога дође, истиче Ковач, онда може слободно да се каже да је Америка у Европи прекршила све критеријуме стандарда и безбедности и направиле још један преседан.
„Ако до овога дође неће допринети јачању безбедности на Балкану, напротив оптеретиће односе и већ постојеће интеграције Отвореног Балкана јер се ради о супротстављеним интересима Србије и Албаније,“ истиче саговорник Спутњика.
С друге стране, додаје он, Америка не крије да жели да шири албански простор за своје базирање, што наравно утиче на угрожавање националних интереса Србије.
„Да ли ће или не тзв. Косово ући у Партнерство за мир зависи од тога да ли је Америка рекла Албанији да покрене ово питање, као чланица НАТО пакта, или Рама то урадио самоиницијативно. Значи, како је Америка одлучила тако ће и бити и у НАТО-у, што значи нема ту никаквог прегласавања или шансе да ће друге силе и чланице НАТО ту одуку променити,“ сигуран је Ковач.
НАТО-у не одговара да овај простор буде ван њега
Другим речима додаје он, ако је Америци и Великој Британији стало да НАТО запоседне тај простор исто као и простор БиХ, само је питање времена коме ће се дати приоритет и под којим околностима.
„НАТО-у не одговара да овај простор да буде ван његове зоне и зато ће све да уради да у кратком времену прими и или створи околности да Косово и БиХ брзо, попут Финске и Шведске, увуче у тај савез,“ упзорава Ковач, истичући да због геостратешких промена у свету и Европи НАТО, односно Америка, себи даје за право да одустане од својих традиционалних критеријума за пријем у Партнерство, а могуће и за чланство у овој западној војној алијанси.
„До сада су у Партнерство за мир примане суверене државе које су признате у Уједињеним нацијама и чије су чланице, а ово би био преседан. Али, зашто и не би био преседан ако је самим прављењем лажне државе Косово направљен преседан. НАТО може да игра на карту да ако већина чланица признаје Косово, посебно водеће чланице НАТО, али и ЕУ, зашто не би направили још један преседан,“ каже он.
Преседан на штету Србије
По његовим речима, ако се то деси, Србија то не може војно ни политички да спречи.
„Једино што можемо јесте да покренемо кампању у међународној јавности и институцијама почев од УН, да је НАТО као регионална организација кршећи и своје прописе али и међународно право отцепио део наше националне територије, по основу агресије из 1999. године. Србија би морала одмах да покрене ово питање и тако да до знања да та војна организација крши међународно право,“ сугерише Ковач.
Подсећања ради, тзв. премијер Косова Аљбин Курти 4. маја је у Берлину најавио да је намера његове владе да преда апликацију за пријем у Партнерство за мир због, како је рекао, страха од могућег напада Србије коју је означио као проруску. Званичници НАТО-а нису децидно рекли ни да ни не, осим што су подсетили да све одлуке Алијансе, укључујући и пријем у Партнерство за мир, консензусом доноси Северноатлантски савет, тело НАТО-а за доношење одлука.
Иначе, Влада Косова је на седници у марту донела одлуку да оснује међуинституционалну радну групу за учлањење Косова у НАТО, која увелико ради.
Партнерство за мир је програм практичне билатералне сарадње између појединих евроатлантских партнерских земаља и НАТО-а. Партнерство за мир не подразумева аутоматски и чланство јер има више земаља, међу којима је и Србија, које су чланице тог програма, а немају аспирације да се даље интегришу у структуре Североатлантског савеза.
