Георгијева је рекла да су растуће каматне стопе извршиле притисак на дугове, што је изазвало "стрес" у водећим економијама, чак и међу зајмодавцима, пренео је "Гардијан".
Она је казала да ће светска економија ове године порасти за само три одсто јер ће раст трошкова задуживања, у комбинацији са ратом у Украјини и ожиљцима од пандемије ковида 19, угушити раст.
Придружујући се све бројним упозорењима економских лидера, извршна директорка ММФ је навела да је јасно да су ризици по финансијску стабилност порасли након недавног колапса Банке Силицијумске долине и посредништва швајцарске владе у спашавању Креди Свис од стране банке УБС.
"У време све већег нивоа дугова, брза транзиција са продуженог периода ниских каматних стопа на много више стопе, неопходне за борбу против инфлације, неизбежно ствара стрес и рањивост, што је доказано недавним дешавањима у банкарском сектору у неким напредним економијама", рекла је Георгијева на конференцији у Пекингу.
Она је изнела своје мишљење након што је Европска централна банка (ЕЦБ) саопштила да ц́е недавна превирања у банкарству имати утицај на пословање и раст.
Централна банка ЕУ страхује да ће проблеми у банкарском сектору резултирати нижим растом и успорити инфлацију, рекао је потпредседник ЕЦБ Луис де Гвиндос у интервјуу за "Бизнис пост".
"Наш утисак је да ће они довести до додатног пооштравања кредитних стандарда у еврозони. И можда ће се то довести до нижег раста и ниже инфлације", казао је он.