Курцвел је дискутовао о померању граница у генетици, нанотехнологији и роботици, због чега верује да ће доћи до развоја нанобота који ће моћи да врате процес старења.
Ови сићушни роботи ће поправљати оштећене ћелије и ткива која пропадају како тело стари, чиме ћемо постати имуни на болести попут рака.
Курцвела је „Гугл“ запослио 2012. године да ради на новим пројектима, попут машинског учења, али се и пре тога бавио предвиђањем технолошких пробоја.
Тако је 1990. године предвидео да ће најбољи играч шаха изгубити од компјутера до 2000. године, а то се десило 1997. када је „Дип блу“ победио Гарија Каспарова.
Такође, 1999. је рекао да ће до 2023. године лаптоп од 1.000 долара имати процесорску моћ и капацитет људског мозга.
Сада бивши инжењер „Гугла“ сматра да ће технологија у блиској будућности постати толико моћна да ће моћи да помогне људима да живе заувек.
Курцвел, који себе описује као футуристу и тврди да се остварило 86 одсто његових прогноза, предвиђа и да ће вештачка интелигенција до 2029. године успети да прође Тјурингов тест, односно да ће постати еквивалентна људској интелигенцији. У Тјуринговом тесту, људски судија разговара са машином и човеком. Ако судија не може да препозна да је у питању машина, она је положила тест.
Према Курцвеловим ранијим прогнозама, човечанство ће 2045. достићи тачку сингуларитета, у ком ће вештачка интелигенција довести до тога да су машине паметније од људи. Он је рекао да је процес сингуларитета већ почео.
„Он ће довести до тога да рачунари имају људску интелигенцију, да ћемо да их стављамо у свој мозак, повезујемо са клаудом, да проширујемо оно што јесмо. Данас то није само сценарио будућности, већ нешто што је делимично већ овде и што ће се убрзати“, рекао је Курцвел.