У то је уверен професор Факултета организационих наука (ФОН), др Борис Делибашић, чија је специјалност управо вештачка интелигенција.
Мораторијум на вештачку интелигенцију
Прво је ових дана глобална инвестициона банкарска кућа, Голдман Сакс указала на то да ће примена вештачке интелигенције у САД и Европи повећати годишњи БДП за седам одсто у периоду од десет година. То је, додуше, лепша страна исте приче. Она друга говори о томе да ће то допринети значајном поремећају на тржишту рада, излажући ризику 300 милиона радника у великим економијама. Рачуница показује да је отприлике две трећине послова у САД-у и Европи изложено одређеном степену аутоматизације вештачке интелигенције.
На то је, међутим, уследио апел који је потписало око 100 стручњака из области информационих технологија, међу којима је и Илон Маск власник Тесле и Твитера, Стив Вознијак из Епла, Дип Мајнд из Гугла. Они траже да се на пола године обустави истраживање вештачке интелигенције због великих ризика по човечанство.
Конкретно, за време трајања мораторијума, требало би, како истичу, да буде успостављен систем безбедности, специјална регулаторна тела и техника за надзор система вештачке интелигенције. Они би требало да управљају “драматичним економским и политичким поремећајима које ће вештачка интелигенција да изазове”, објашњавају потписници апела.
Делибашић за Спутњик истиче да то о чему причају није ништа непознато, али је скептичан да би од њиховог захтева да се заустави истраживање вештачке интелигенције могло нешто да буде.
Вештачка интелигенција ће довести до неодрживости економског модела Запада јер ће 99,99 посто глобалног богатства бити у рукама малог броја најбогатијих
CC0 / /
Нема шансе да се заустави
„Сада нема шансе да се то заустави. Свет је у рату и не знам ко би потписао тај мораторијум. Људи ће наставити да раде и да развијају вештачку интелигенцију. И у овом рату у Украјини ти системи ће све више да се користе. Дронови већ лете и њихово аутономно надзирање ће да има све већу улогу. Нико сада неће да одустане од те трке. То да се на пола године стане са развојем је илузија“, уверен је наш саговорник.
Он подсећа да је већ сада 90 посто светског богатства у рукама један одсто најбогатијих. Са вештачком интелигенцијом они ће, како каже, да узму 99,99 одсто богатства, а то значи да ћемо, док не буде нађен модел праведнијег распоређивања тог друштвеног богатства, имати отпуштање људи, јер ће машине да раде њихов посао.
Управо су то ти драматични економски и политички поремећаји које ће да изазове вештачка интелигенција, на које упозорава група потписника апела која тражи мораторијум.
Закрпе на Западу
„Генерално, то је поента свега, да је економски модел Запада такав да је он неодржив на дуже стазе. Све оно што они сада раде то су заправо закрпе. Нико од њих суштински није спреман да прича о неком другачијем економском моделу. То код њих не сме ни да се спомиње јер то им одмах звучи на социјализам што је њима све страшно, али без тога, њихов економски систем је неодржив“, тврди професор ФОН-а.
Он објашњава и зашто сматра да је немогуће очекивати да буде успостављен систем безбедности, као и специјална регулаторна тела и техника за надзор система вештачке интелигенције коју захтевају потписници апела.
„То би требало да се направи на неком глобалном нивоу, али је немогуће да буде успостављено, јер је западни и источни свет у рату, не желе да слушају једни друге, не желе да дође до компромиса и то нема шансе да буде успостављено. Да је свет у неком благостању, миру, људи би можда могли да седну и да се договоре, али тренутно не видим да је могуће да се то деси“, истиче Делибашић.
Предвидео још Фридман
Он напомиње да је последице развоја вештачке интелигенције по економију и друштво одавно предвидео познати економиста, нобеловац Милтон Фридман још деведесетих година прошлог века. Он је тада рекао да ће свет да дође у ситуацију где ће већина послова које људи обављају који су репетитивни, досадни у понављању једне исте радње, а они чине већину послова, бити замењени машинама.
Са актуелним економским моделом Запада вештачка интелигенција ће уместо предности постати ризик за човечанство
CC0 / /
Делибашић сматра да то не би требало да угрожава људе и да ће бити потребно неко време да се нађу нови послови које ће људи обављати.
„По мени, на пример, са тим развојем технологије заиста треба размишљати да се скрати радна недеља са пет на четири дана, да се скрати радни дан, да се смање године потребне за одлазак у пензију. То што сада на пример раде у Француској са продужавањем старосне границе за одлазак у пензију, апсолутно нема никаквог смисла са развојем технологије. То је чиста политика,“ уверен је Делибашић.
Машине су ту да стварају боље услове за све нас и то треба да буде урађено и то је већ предвиђено, али проблем је у томе ако то богатство које се ствара припада само малом броју људи, закључио је саговорник Спутњика.