Агенција подсећа на то да су после почетка сукоба у Украјини земље источне Европе постале главни пункт за превоз пољопривредних производа из Украјине. Ипак, врло мало жита иде у најсиромашније земље, а уместо тога се накупља у скалдиштима, која су практично већ пуна.
Блумберг пише да су земље Евроске уније првобитно накупиле залихе житарица, из страха од његове несташице услед сукоба у Украјини, али су након потписивања „житног споразума“, пада светске потражње и рекордне жетве у Русији цене пољопривредних производа пале, док су трошкови ђубрива и електричне енергије наставили да расту.
Агенција наводи да, уколико не буде ограничен обим украјинских испорука у Европску унију, постоји опасност од побуне пољопривредника.
Блумберг подсећа на то да је група незадовољних пољопривредника недавно гађала јајима пољског министра пољопривреде Хенрика Коваљчика, који је још летос препоручио произвођачима да не продају своје жито, јер је мала шанса да оно појефтини.
Поред Пољске, пољопривредници могу утицати на политичку ситуацију у Бугарској, Румунији и Словачкој, где ће ускоро бити одржани парламентарни избори.
Према Блумбергу, бивши премијер Роберт Фицо, који се противи антируским санкцијама и не подржава испоруку оружја Украјини, води у анкетама у Словачкој. Истовремено, протести локалних фармера се настављају у Бугарској и Румунији.
ЕУ и Украјина потписале су 2016. године свеобухватан споразум о зони слободне трговине којим су суспендоване царине на око половину украјинских пољопривредних производа. Извоз осталих производа из Украјине у ЕУ је олакшан прошлог маја на годину дана као део „рута солидарности“ – ове мере је предузела Европа да би стимулисала економију државе и постепено интегрисала Украјину у унутрашње тржиште Европске уније. То је довело до значајног повећања увоза хране током прошле године.
Истовремено, пољски фармери су се суочили с ембаргом на извоз жита у Белорусију и с ограниченим приступом египатском тржишту, наводи се у документу, а роба из ове земље не стиже у државе западне Европе којима је потребна украјинска роба.
Почетком априла пет источноевропских земаља позвало је Брисел да од њих купује украјинску храну из „хуманитарних разлога“. Бугарска, Мађарска, Пољска, Румунија и Словачка навеле су да је проток украјинске хране смањио цене њихових домаћихпроизвода, док су цене ђубрива и енергената "скочиле".
„Позивамо комисију да анализира могућност куповине вишкова жита од држава чланица (које се граниче с Украјином) из хуманитарних разлога. Такође поново аплицирамо за финансијску подршку ЕУ за потребе бржег развоја саобраћајне инфраструктуре“, наводи се у писму упућеном шефици Европске комисије Урсули фон дер Лајен.