Улога шефице Европске комисије још увек није јасна до краја - да ли она треба да контролише Макрона или ће овај случај да искористи да промовише своју агенду?
Очигледно је да главна тема посете европских политичара Кини никако неће бити украјинска криза. Иако јавно и Макарон и фон дер Лајен стварају илузију забринутости због приближавања Кине и Русије, циљеви њихове посете носе много утилитарнији карактер. Европска унија се отворено плаши увлачења у нови трговински рат са Кином.
Почетком марта је агенција „Ројтерс“ саопштила о томе да САД активно опипавају спремност својих европских савезника да уведу санкције великих размера против Кине. Увођење таквих санкција ће коначно сахранити дијалог Европске уније са Кином.
Увођење санкција и ескалација односа између Брисела и Пекинга је препуна конкретних економских проблема. У условима новог санкционог рата Пекинг неће смањити испоруке великог броја производа, односно, неће нанети штету самом себи, довољно је да смањи испоруке производа који су најзначајнији за ЕУ.
Још један важан моменат се тиче финансијске зависности. Замена долара и евра на јуан унутар руског финансијског система је неминован процес, али који има границе. На тај начин бизнис и становништво беже од ризика, повезаних са валутама непријатељских земаља.
Лист у вези са тим наводи изјаву председника Русије Владимира Путина о спремности Русије да пређе на јуан у трговини са земљама Латинске Америке и Африке. Трговина јуанима је предложена управо са „далеким конкурентом“. Односно, такав прелаз неће утицати на основни руски макрорегион, укључујући и земље Евроазијског економског савеза, где је приоритет трговина у националним валутама држава у савезу у којој руска рубља остаје кључна.