Победа Јакова Милатовића на председничким изборима у Црној Гори означава коначан крај тридесеттрогодишње каријере Мила Ђукановића, рекао је за Спутњик политички аналитичар Дејан Вук Станковић. Тај крај почео је у августу 2020. јер је црногорска власт са Ђукановићем на челу постала склеротична и неспремна да разуме стварност.
Шта је тајна успеха Јакова Милатовића
Математички посматрано, Ђукановић јесте победио у првом кругу, али је показао ограничења, објашњава Станковић.
„Резултат је био слабији него што је био случај у претходним председничким тркама. Милатовић је освојио значајан број гласова, али је успео да освоји и гласове оних кандидата у првом кругу избора који су такође освојили значајан број гласова, пре свега лидера Демократског фронта Андрије Мандића и лидера Демократа Алексе Бечића“, истиче он.
Те две подршке су биле безусловне, с тим што је Демократски фронт пружио безусловну подршку активним учешћем у кампањи, спремношћу да све своје ресурсе уступи Милатовићу, док су лидери УРА-е и Демократа, Дритан Абазовић и Алекса Бечић својим политичким држањем утицали на то да убедљива већина грађана Црне Горе подржи Милатовића и отворе нову политичку страницу у историји Црне Горе, додаје Станковић.
Ђукановићев режим није извукао поуке из августа 2020. и сада су председнички избори означили његов крај – и Ђукановића као политичара, али и ДПС-а. Јер, сада већ бивши црногорски председник владао је ауторитарним стилом, из партије елиминишући све оне који би могли да угрозе његово неприкосновено лидерство.
Објашњавајући изборни успех Јакова Милатовића, Станковић наводи да је он, за разлику од лидера ДФ Андрије Мандића, успео да за себе придобије традиционална упоришта ДПС-а, као што су Подгорица и југ земље, а у томе је успео зато што је, за разлику од Мандића, имао шири обухват.
„Он је показао сензибилитет за српско питање, али је ту било и све што је подразумевало европеизацију Црне Горе, бољи начин управљања, критику коруптивних активности власти и слично. Наравно, играо је и на добре економске резултате које је постигао заједно са Спајићем у влади у којој је био“, каже Станковић.
Такође, Милатовић у биографији нема ни једну мрљу, ни једну коруптивну активност, академска каријера му је на завидном нивоу, а и имовно стање му је далеко скромније од Ђукановићевог.
„Политичка класа коју је у Црној Гори симболизовао Мило Ђукановић, озбиљно се обогатила и то не за црногорске или западнобалканске услове, него се озбиљно обогатила и за европске услове само бивајући на власти, не стварајући никакво богатство за грађане Црне Горе. И то стицање није било најлегалније. Напротив, постоје велике сумње око тога“, наводи Станковић.
Народ Милу не заборавља признање Косова
Запад Ђукановићу овај пут није дао вештачко дисање јер, Станковић сматра, добро зна да Јаков Милатовић није антизападни кандидат. Према речима нашег саговорника, неке ствари у Црној Гори су, нажалост, закуцане владавином Мила Ђукановића – почев од чланства у НАТО-у, преко историјске срамоте – признања косовске независности. Али то су ствари које Милатовић затиче и које не може да промени у овом тренутку.
„Не знам да ли у неком тренутку у Црној Гори може да победи опција која би објединила и српске, и црногорске гласове против независности Косова. Оно што је свакако био велики минус Ђукановићу је подршка Едија Раме и Аљбина Куртија, као што је велики минус онај шамар СПЦ-у пре две и по године. И то су ти елементи када претерате, када постанете опијени влашћу и личном дрскошћу која никада није била контролисана и када идете путем да ударате по Србима. То вам народ памти.“, објашњава Станковић.
Праве промене у Црној Гори стижу са новом владом
Са Милатовићевом победом антиђукановићевска политичка групација постаје апсолутни и изразити фаворит на предстојећим парламентарним изборима и врло је вероватно да ће за два ли три месеца у Црној Гори бити формирана влада која ће, како Станковић каже, имати деликатан, контроверзан и опасан задатак да демонтира систем који је тридесеттри године почивао на спрези оштре националистичке демагогије, говора мржње и беспоговорне лојалности евроатлантизму и праксе корупције и организованог криминала која је достигла врхунац. У тој новој констелацији снага, ДПС ће вероватније бити део црногорске прошлости, него релевантна политичка снага.
А нова коалиција која буде формирана не сме да прави грешке које је правио ДОС у Србији након 5. октобра, упозорава наш саговорник.
„Они морају да буду кохерентни у погледу циљева, кохерентни у погледу средстава, врло уравнотежени у погледу дистрибуције кадрова и треба да ставе мораторијум на коришћење државе за лично богаћење, да би могли да изграде морални поредак који је преко потребан сваком друштву на овом простору, укључујући и црногорско. Јер, једна од грозних последица ратова на простору бивше Југославије је ишчезавање моралног поретка који је био коректив онога што ради власт са ресурсима којима располаже држава“, каже Станковић.
Демократизација поларизоване медијске сцене, изградња независног правосуђа, нулта толеранција за корупцију и еманципација црногорског друштва од уплива тајних служби и званичног апарата у свакодневицу грађана задаци су будуће владе, према Станковићевом мишљењу. Једном речју, сфера политике мора да се декриминализује.
„Смањење поларизације црногорског друштва зависи од односа новоизабраног председника са митрополитом Јоаникијем. Мислим да то може, да је то оствариво, да доста зависи од тога како ће Милатовић дефинисати приоритете. Не сме да буде равнодушан према идентитетским питањима која се односе на статус цркве и мора, јер ипак дугује захвалност ДФ-у, да ради на постепеној промени положаја и статуса српске заједнице у Црној Гори“, сматра Станковић.
На томе ће моћи да се ради онда када се у потпуности буде преузело кормило изврше власти – онда када се направи нова и убедљива двотрећинска већина у парламенту, додаје он.
Приоритет мора да буде обнова веза са Србијом
Један од Милатовићевих приоритета је и нормализација односа са Србијом, што се, каже Станковић, види према његовим говорима током кампање.
„Ђукановић је играо на агресивну карту црногорства желећи да прави црногорски идентитет као антисрпски. Милатовић мора то да коригује и да каже да постоји грађански идентитет Црне Горе који укључује да Црногорци имају повезаност са српском културом и традицијом. И мислим да то треба узети као један либерални концепт црногорског идентитета који не би био ексклузивистички, не би био такав да дискриминише, већ би био толерантан, инклузиван, спреман да црногорски идентитет схвати у свој различитости“, истиче он.
Према мишљењу нашег саговорника, до контаката српских и црногорских званичника ће свакако доћи, можда не одмах. али клима поверења мора да се развија.