На друштвеним мрежама поделила је фотографију испод које је био подељен статус, уз објашњење шта се заправо догодило и кроз какву је агонију пролазила. Иако није написала ко јој је то учинио, највероватније је реч о њеном оцу Дамиру, с којим је често била у сукобу.
„Натечене и крваве потколенице од батина и ударања оштрим ципелама током целе ноћи, а све због изгубљеног меча. Ове фотографије снимљњене су две недеље касније од самог догађаја, а ја сам и даље имала огромне модрице. Имала сам 17 година. Још имам осетљиве потколенице од тих батина. Остао је ожиљак иза сваке ране, а ово су моји. Преживeлa сам, али то неће преживети све девојчице или жене. То је тужна реалност“, написала је између осталог Јелена, а слика је настала 2000. године.
Како је објаснила, није то тек тако учинила. Већ је повод за то био говор који је одржала на једном догађају, где је тема било насиље у породици.
„Учинимо више за генерације које долазе. За наше ћерке, сестре и све девојке широм света. Да ово буде боље и безбедније место за њих, да буду срећне, здраве и без насиља. Никада нећу престати да говорим о овом питању, посебно због оних који не могу и немају глас“, истакла је Јелена.
Докићева, која је својевремено играла за ФЕД куп селекцију Србије и Црне Горе, је у аутобиографији „Несаломива“ констатовала да јој је отац уништио снове због тортуре коју је константно проживљавала, било да изгуби меч или да има просечан тренинг.
Докићева је најбољи пласман остварила када је била четврта на свету у авусту 2002. године. Освојила је неколико турнира, док је на Гренд слемовима најбољи резултат био полуфинале Вимблдона 2000. године, а ту су и четвртфинала на Аустралијан опену, Ролан Гаросу и УС Опену.
Јелена Докић је шокирала јавност када је прошле године објавила да је у априлу месецу покушала да изврши самоубиство јер више није могла да поднесе борбу са депресијом.