Тим поводом, академик Славенко Терзић изјавио је за Спутњик да је чланство у Руској академији наука доживео као изузетно лично признање, али и признање српској историјској науци у целини.
Академику Славенку Терзићу уручена диплома Руске академије наука
© Фото : Уступљено Спутњику
Реч је о Академији која ће, напоменуо је, почетком следеће године обележити три века свога постојања. Основана је, као што је познато, указом руског императора Петра Првог 28. јануара (8. фебруара) 1724. године – сматра се под ранијим подстицајем филозофа Лајбница.
Академик Терзић један је од двадесет „најмудријих глава“ српске науке који су имали част да постану инострани чланови Руске академије наука.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Према расположивим подацима, двадесетак Срба су били чланови Руске академије наука – почев од Руђера Бошковића и Вука Караџића, преко Стојана Новаковића, Милана Ђ. Милићевића, Љубомира Стојановића, Александра Белића, Васе Чубриловића, Павла Ивића и других па до Слободана Вујића и Лазара Давидовића у новије време.
Један број чланова Руске академије наука били су пореклом Срби, али руски држављани као што су били: Атанасије Стојковић (ректор Универзитета у Харкову), Теодор Јанковић де Миријево (Миријевски), Владимир Пичета (син мостарског Србина).