https://sputnikportal.rs/20230408/akademiku-slavenku-terzicu-urucena-diploma-ruske-akademije-nauka-foto-1153837895.html
Академику Славенку Терзићу уручена диплома Руске академије наука /фото/
Академику Славенку Терзићу уручена диплома Руске академије наука /фото/
Sputnik Србија
На свечаности поводом деведесет година од оснивања Руског дома у Београду, академику Славенку Терзићу уручена је диплома Руске академије наука, као иностраном... 08.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-08T16:13+0200
2023-04-08T16:13+0200
2023-04-08T18:20+0200
друштво
србија
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/06/1153747673_0:59:1129:694_1920x0_80_0_0_033e3cc1608875395ec95cec8f0c64ff.jpg
Тим поводом, академик Славенко Терзић изјавио је за Спутњик да је чланство у Руској академији наука доживео као изузетно лично признање, али и признање српској историјској науци у целини.Реч је о Академији која ће, напоменуо је, почетком следеће године обележити три века свога постојања. Основана је, као што је познато, указом руског императора Петра Првог 28. јануара (8. фебруара) 1724. године – сматра се под ранијим подстицајем филозофа Лајбница.Према расположивим подацима, двадесетак Срба су били чланови Руске академије наука – почев од Руђера Бошковића и Вука Караџића, преко Стојана Новаковића, Милана Ђ. Милићевића, Љубомира Стојановића, Александра Белића, Васе Чубриловића, Павла Ивића и других па до Слободана Вујића и Лазара Давидовића у новије време.Један број чланова Руске академије наука били су пореклом Срби, али руски држављани као што су били: Атанасије Стојковић (ректор Универзитета у Харкову), Теодор Јанковић де Миријево (Миријевски), Владимир Пичета (син мостарског Србина).
https://sputnikportal.rs/20230406/ruski-dom-obelezio-90-godina-postojanja-medalja-emiru-kusturici-nagradjena-i-novinarka-sputnjika-marija-jakovljevic-1153739094.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/06/1153747673_62:0:1065:752_1920x0_80_0_0_5afa7c76d1875d88c730fcedd51fbd98.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво, друштво
србија, србија – друштво, друштво
Академику Славенку Терзићу уручена диплома Руске академије наука /фото/
16:13 08.04.2023 (Освежено: 18:20 08.04.2023) На свечаности поводом деведесет година од оснивања Руског дома у Београду, академику Славенку Терзићу уручена је диплома Руске академије наука, као иностраном члану. Терзић је један од укупно двадесет „најмудријих глава“ српске науке који су имали част и задовољство да постану инострани чланови ове угледне институције.
Тим поводом, академик Славенко Терзић изјавио је за Спутњик да је чланство у Руској академији наука доживео као изузетно лично признање, али и признање српској историјској науци у целини.
Реч је о Академији која ће, напоменуо је, почетком следеће године обележити три века свога постојања. Основана је, као што је познато, указом руског императора Петра Првог 28. јануара (8. фебруара) 1724. године – сматра се под ранијим подстицајем филозофа Лајбница.
Према расположивим подацима, двадесетак Срба су били чланови Руске академије наука – почев од Руђера Бошковића и Вука Караџића, преко Стојана Новаковића, Милана Ђ. Милићевића, Љубомира Стојановића, Александра Белића, Васе Чубриловића, Павла Ивића и других па до Слободана Вујића и Лазара Давидовића у новије време.
Један број чланова Руске академије наука били су пореклом Срби, али руски држављани као што су били: Атанасије Стојковић (ректор Универзитета у Харкову), Теодор Јанковић де Миријево (Миријевски), Владимир Пичета (син мостарског Србина).